УТОРАК, 25. ЈУН У 19.30 ВЕЛИКА САЛА

Циклус: Уметност и екокритика,

Пројекције фото и видео документације радова и њихова контекстуализација

Хиперреалистичке скулптуре Патриције Пичинини својим хибридним изгледом на веома шокантан начин доводе у питање поделу на људске и животињске јединке. Пут којим је дошла до специфичних фузија људи и животиња кретао се од проучавања аномалија људских тела у природњачким музејима, посебно оних атавистичких појава у којима се генетске црте које су нестале еволуцијом поново појављују, некада чак и у виду репова или већег броја брадавица код људи. Будући да су се још пре неких сто година на основу проучавања атавизама већ развиле технологије враћања точка еволуције уназад и покушаја оживљавања неких несталих животињских врста, Пичинини је себи дала задатак да осмисли изглед већег броја варијанти људско-животињског хибрида, и представи на хиперреалистичан начин, кроз сцене изражене међусобне емпатије таквих бића и мале деце.