UTORAK, 22. JANUAR U 20.00 MALA SALA
Tema: Umetnici kao kustosi
Kada su nakon otvaranja Dokumenata 11 u Kaselu 2002. kustos Jens Hofman i umetnik Karsten Holer počeli da ispituju neke od najafirmisanijih umetnika tog vremena da li bi sledeća Dokumenta trebalo da kao kustos radi neki umetnik, delovalo je da će do tada gotovo podrazumevana privilegija istoričara umetnosti da autorski rade kustoske izložbe biti u velikoj meri poljuljana. Iako za sledeća izdanja Dokumenata nisu angažovali umetnike u tom svojstvu, sedmo Berlinsko bijenale, održano 2012. ipak jeste, i to vrlo kontroverznog poljskog umetnika Artura Žmijevskog, dok su za to vreme umetnici koji su članovi Rags media kolektiv iz Nju Delhija, kao kustosi radili deo Manifeste 7, 2008. i Bijenale u Šangaju 2016-17. To, naravno, nije početak takve prakse. Ona verovatno seže skoro dva veka unazad, i započeli su je umetnici koji nisu čekali da ih neko zove, već su se sami organizovali i radili izložbe odbijenih sa oficijelnog pariskog salona, prvo u privatnim galerijama, da bi onda dobili namenske prostore za te svrhe. Za njima su sledili umetnici minhenske i bečke secesije, i raznih avangardnih i neoavangardnih pokreta, da bi u zanosu nakon 1968. umetnik Karl Andre u jednom od razgovora u njujorškom MOMA muzeju, koji je organizovala Koalicija radnika u umetnosti najavio da se ceo sistem umetnosti mora uništiti, a da se to može učiniti kroz stvaranje realne zajednice umetnika. Ta velika radikalna utopija nije bila ostvarena, ali su počele da se stvaraju utopistička mesta u okviru velikih međunarodnih manifestacija, tipa, na 50. Bijenalu u Veneciji 2003. kada su umetnici Rikrit Tiravanit i Lajam Gilik u Arsenalima napravili Utopijsku stanicu kroz koju je prošlo i nešto tu realizovalo preko 120 pojedinačnih umetnika i umetničkih grupa. A pored toga se u nasleđu avangarde izložba ispostavila kao medijum u kome je svoje radove izvodio još Marsel Dišan, da bi od Marsela Brodersa to postalo opšte mesto. U kasnijoj akademizaciji kustoskih studija stoga se neizbežno postavilo pitanje kako sada sve te odnose umetika prema kustoskom aspektu izložbi mapirati, i ovaj pregled ima za cilj da pruži neki relativno strukturisani materijal za njegovo razmatranje.
