СРЕДА, 22. НОВЕМБАР У 19.00

МАЛА САЛА

портрет песника, разговор
учествују: Мина Ђурић, Никола Маринковић и аутор; уредник: Весна Капор
„Поетичка позиција Селимира Радуловића је специфична и делује апартно чак и у кругу поетичког вишегласја, карактеристичног за савремену српску поезију, која је отворена за најразличитије приступе, опште естетичке претпоставке, формалне моделе и видове искуства које се изражава у песничком делу. Радуловићеви стихови и звуком и фактуром, и обухваћеним искуством и тематско-мотивским круговима, сугеришу да их на поетичкој мапи сместимо на страну која стоји ближе традиционалним представама; али она се такође јасно разликује од данас доминантних облика традиционализма у српској поезији, ослоњених на песму народног певача, односно на неосимболистичко крило песништва између два светска рата. Такав утисак оставља и песникова нова збирка. (…)
Апсолутно поверење у смисао који гарантује трансцеденција испољава се на различите начине у овој збирци. У средишним, исихастичким целинама(…) дијалошка форма говора успоставља се на две равни: најпре хоризонталној, између овосветских актера, и тада по правилу онај искуснији упућује да се димензија светог достиже неизрецивим и утолико парадоксалним искуством. Не доктрином, дакле, не учењем, већ живим учешћем. Друга раван је вертикална, молитвена – само привидно монолошка. Јер иако нема гласног одговора трансценденције, онај ко упућује молитву сигуран је да тај одговоп чује, и зна `Да горди пита, а смерном се  Тајна сама открива`.“  Саша Радојчић