СРЕДА, 7. НОВЕМБАР У 19.00 МАЛА САЛА

часопис за науку о књижевности
учествују: Бојан Јовић, Весна Елез, Игор Перишић, Марко Аврамовић
Књижевна историја је покренута 1968. године, у време када се наша наука о књижевности укључивала у савремене светске токове. Покретач и први главни уредник био је Александар Петров, уз кога су оснивачку редакцију чинила истакнута имена наше тадашње књижевне науке. Од оснивања, часопис се ослањао на сараднике научноистраживачких пројеката Института за књижевност и уметност; од 1991. године Књижевна историја и званично постаје гласило Института, и то остаје све до данас, када слави значајан јубилеј – педесет година постојања.
У протеклом раздобљу Књижевна историја је постала угледан часопис из области науке о књижевности како у Србији тако и на простору некадашње Југославије. Након Петрова, главни уредници часописа су били Јован Деретић, Душан Иванић, Миодраг Матицки и Тихомир Брајовић, док је данашњи главни уредник Књижевне историје Бојан Јовић. Последњих година часопис је, позиционирањем на неколико међународних научних листа, стекао и значајну међународну репутацију.
Часопис је током свог трајања био и остао отворен за све аутор(к)е из земље, региона и иностранства. Данас радови пролазе пажљиво разрађен систем уредничког и анонимног рецензентског читања. На тај начин међународна редакција часописа настоји да у сваком новом броју подигне квалитет објављених чланака и успостави прецизне критеријуме и висок стандард академског писања и научног истраживања.
У Књижевној историји се објављују студије на словенским и западним језицима из науке о књижевности, односно радови компаративне, интердисциплинарне или мултидисциплинарне врсте, прикази и белешке као и полемичка мишљења. И поред великог броја радова о страним књижевностима, тежиште часописа и даље остаје на проучавању домаће и словенске књижевне традиције.
Разговор поводом јубилеја подсетиће на дуги научни пут часописа, као и на садашњи тренутак и положај научне периодике у Србији.