ПОНЕДЕЉАК, 20. АПРИЛ 2015. У 12:00

МАЛА САЛА

разговор поводом књиге
Разговарају: Ото Хорват, Ален Бешић, Ненад Шапоња и Весна Капор

"Можда сада више него раније нас књижевност и уметност враћају нама самима. То је тренутак када све остало непотребно престаје да постоји, када смо сами са собом и својим мислима. Уметност јесте тачка ослонца јединке и друштва јер нас учи лепоти и мудрости." О. Хорват

Сабо је стао  поставља пред нас изнова питање како причати приче, како  изместити приповедачки глас и известити свет о вечито истом, а у сваком појединачном случају изнова најтрагичнијем моменту,  како разместити оно што се зове живот на пределе чији су најизвесније координате смрт и бол.  Поетизација теме, у случају ове књиге, једини је начин да се свет прокаже, да се наноси мучнине и изоштре и открију. Вечита опсесија оних који надживе блиске јесте кривица. Јунак овог романа, расклапа своја сећања, поставља две тачке , две смрти, као осе приповедања. Кроз приповедање о оцу и жени коју губи,  приповедач (Сабо, заправо писац, који и не крије аутобиографски траг) поставља питања о томе како преживети, и како живети. Скоро у сваком поглављу своју кривицу и осећај да је могао учинити нешто што би променило ток и преварити смрт или ублажити муке, он бележи одредницом: Ја издајник.
Реч је овде о присуству и одсуству. О смрти и животу. О катарзи, после испричаног, као јединој могућности преживљавања. О Орфеју и мртвој драгој.

Ото Хорват објавио је више песничких књига, а за роман Сабо је стао добио је награду Биљана Јовановић.