ПОНЕДЕЉАК, 16. МАЈ У 19.00

МАЛА САЛА

Критичка прологомена за обнову националних књижевности и њихових историја
учествују: Никола Маринковић, Миша Ђурковић и аутор
Проблеми савремене књижевне историје представљени су критиком карактеристичних концепција с краја двадесетог и почетка двадесет првог века: историја манјинских књижевности, историје књижевности као хипертекста и ефективне књижевне историје, најобухватнијег и најконтроверзнијег приступа чије је теоријско полазиште постструктуралистичка херменеутика, а крајњи методолошки захтев деконструкција историје. Читањем транснационалне Историје књижевних култура Источно-средње Европе, политичко-идеолошког пројекта у који је укључена и српска књижевност, заокружена је критичка пролегомена за обнову националних књижевности и њихових историја као прича причâ, утемељених на захтеву херменеутичке књижевне историје за ословљавањем књижевноисторијске традиције рефлектовањем о нацијама и њиховим књижевностима без прекидања ланаца симболичке размене.
„У кретању заједничког живота које се истовремено и ослања на наслеђене темеље и удаљава од њих, главни је критички аргумент за обнову националних књижевности и њихових историја.“
„Захтев херменеутичке историје књижевности да се круг испитивања никада не затвори омогућава да њен идеал не буде везан за неки коначни циљ, него за кретање: једино посредовање смисла о историји књижевности које ће истовремено бити и полазиште за ново кретање може бити циљ завршене и отворене историје књижевности.“