СРЕДА, 4. ДЕЦЕМБАР У 19.00 МАЛА САЛА

разговор о књизи; учествују: Матија Бећковић, Милош Ковић и Владимир Кецмановић; модератор: Весна Капор
„Некад се у оваквим приликама говорило: „Запамтите ово име!“ Одавно нисам ту реч чуо, а она ми је пала на памет поводом нашег Милана Ружића.“ Матија Бећковић.
„Милан Ружић долази са вијугаве границе прозе и поезије. Његове књиге могу се читати као венац прича, парабола, персифлажа, ругалица, моралистичких анегдота, венац песама у прози, некад и патетичних и сатиричних инвектива, али свагда као изоштрен, бистар и јасан став, час индигнираног, час меланхоличног казивача, који је запрепаштен оним што гледа у посрнулој Србији.“ Р. П. Ного.
„Електронска слика је човјеку дала својства која му не припадају... Један од младих писаца који вјерује у апостолско хришћанство, даровити Милан Ружић остаје један од оних који пишу и не мисле само разумом, него и срцем. Овом књигом потврђује да су елементи хипостазијског хришћанства присутни у темама и бригама које тематски изражава Ружић у својој књизи. Са много оштроумних запажања, даром „лаке руке” исписује странице које плијене реченицама, али и читавим поглављима које мире идеју разума и срца.“ Емир Кустурица