СРЕДА, 17. ЈУН 2015. у 19.00

МАЛА САЛА

учествују: Јасмина Ахметагић,  Слободан Антонић, Милош Ковић, Милосав Тешић и аутор
Враћање, промишљање и истраживање минулим  књижевним и друштвеним догађајима као неминовно преиспитивање времена у коме јесмо и истовремено као одговор на многе дилеме и расправе, указује се као непобитна потреба. Истражујући српску културу и књижевност с почетка двадесетог века, као неупитни темељ културне свести, професор Леон Којен у овој књизи даје истовремено и историјски и теоријски преглед периода који је и један од наијнтригантнијих и најсветлијих у нашој прошлости.
Књига се бави питањем индивидуализма у српској култури почетком 20. века, о либералном духу Спрског књижевног гласника, о модерности и модернизму.
„Најразвијенија страна српске културе између 1900. и 1914. била је књижевност у коју су Ракић и Дучић, Пандуровић и Дис, а затим у прози Вељко Милићевић, Милутин Ускоковић и Исидора Секу¬лић први пут унели модеран дух, потпуно прео¬бразивши малу провинцијску литературу каква је била српска почетком деведесетих година 19. века, после ране смрти Војислава Илића. Зато је највећи део ове књиге посвећен управо књижевности и начину на који су је индивидуализам и либерални дух српске интелигенције тог времена с једне стране својим утицајем обликовали, а с друге добили у њој снажан, уметнички уобличен израз.“ Леон Којен