ПОНЕДЕЉАК, 4. ЈУЛ У 19.00 ВЕЛИКА САЛА

учествују: Јана Алексић и аутори

„Небо се удаљило. Удаљили смо га удаљавањем од самих себе. Пјесник је утјешитељ. Пројављивање божанског требало би да видимо у патњи ближњих, у творевинама природе. Без тога, залуд нам је подизати очи небесима. Бог је свугђе гђе се човјек радује другом човјеку, гђе састрадава и сапаћује с другим човјеком.“ С. Јовић

„Поезија се најбоље прима у живом језику, храни се свежином непотрошених речи, објављује се на пијацама, по буџацима, у забитима где је Бог давно рекао лаку ноћ... Прости људи, тежаци, често изговарају стихове којих нису/нисмо ни свесни. Српски језик је један раскошни врт испод ког лежи рудник зачудних речи и заумне музике. Онај који дању плеви врт, ноћу у тмини рудника пребира преостале бесцен-речи.“