15. ЈАНУАР – 20. ФЕБРУАР МАЛА САЛА
ЦИКЛУС ИЗЛОЖБИ: СТРИП И ИЛУСТРАЦИЈА
Радови пристигли на Салон стрипа 2024. године одишу динамичном разноликошћу. Неминовна је велика потреба уметника да на себи својствен начин испричају и овековече приче кроз стрип и да створе аутентична, упечатљива и осећајна дела која ће публика памтити. Кроз изложбе Салона стрипа срешћемо се са честим жанровима као што је вестерн који као такав, популаран и богат радњом, успева да нас окупа духом свог времена. Суперхероји и њихове авантуре остају међу омиљенима свим узрастима и уметници, храбро, као и њихови хероји, не посустају у оригиналности, како у ликовном изразу, тако и у сценарију. Бескрајно интересантна научна фантастика, трилери који нас држе у вечном ишчекивању и хорори који леде крв у жилама, једни су од оних жанрова стрипа који нам се вешто увуку под кожу. Аутори Тибериу Бека својим делом „Казна“ и Сара Дервановић и Силва Дервановић својим радом „Methamorphosis“ одличан су пример за овај жанровски феномен. Стрипови за децу одушевљавају најмлађе љубитеље стрипа, којима су и намењени, исто као и одрасле јер пробуде дете које чучи у сваком појединцу. Дечији стрипови, које стварају млади уметници, враћају у детињство или запрепашћују проницљивошћу али, поврх свега, постоје као доказ да ће се стрипови стварати и бити у сигурним рукама још дуги низ година. Велики број стрипова садржи ратну тематику и они нас не остављају равнодушним јер се и данас баве актуелним етичким дилемама. Умирује једино могућност да су само приказ прошлости коју не бисмо понављали или једноставно пуке фикције. Одређени број уметника упознаје нас са реалним причама из савременог живота својих стварних или измишљених ликова, док има дела која описују друштвено и културно стање света из одређеног периода историје. У оба случаја добијају се одговори о моралним и социјалним вредностима обједињеним у приче испуњене анегдотама адекватним и нашем времену. Бајковите теме су ту да публици заголицају машту. Интересантне су и религиозне теме у стрип уметности што се да приметити у стрипу Горана Ракића „Макаријеве јагоде“ створеном по песми светог владике Николаја Жичког, који асоцира на препознатљиве житијне иконе. Сусрећемо се и са неким новим, модерним приступима стрипу, који и жанром и темом искачу из до сад познатих оквира, иако је за овако широк, обиман и исцрпан облик уметничког изражавања готово немогуће рећи да уопште има било какве строге оквире и границе. Стрип обједињује ликовну уметност и књижевност, обухвата најразличитије технике, стилове, жанрове и теме, дозвољава уметницима бескрајну слободу док уметници Салона стрипа пружају публици корак у неки нови свет и искуство које се не заборавља.
Ана Ђурић
|
|
|
|
|
|
|
