ЧЕТВРТАК, 2. ФЕБРУАР У 19.00
МАЛА САЛА
предавач: Далиборка Киковић
У свету савремених комуникација често чујемо овај израз. Свакодневни речник све више обилује техничким изразима као што су „пук'о ми је филм“, „пао ми је систем“, „забаговао сам“, „немој да ме спамујеш“ и слично. Иако су ове нове речи заиста духовите и симпатичне, оне служе за опис одређених „техничких“ стања у човеку и тешко да могу да пренесу нешто озбиљније и дубље. Истовремено, сваког дана сведоци смо све веће менталне скучености која за последицу има неспособност да јасно изразимо своја осећања, размишљања, идеје или ставове. На то се надовезује површност и бркање истинске људске комуникације са разменом свега неколико речи.
Да бисмо могли да се разумемо са другима, пре свега треба да упознамо и схватимо сами себе, а потом да повежемо своја мишљења, осећања и поступке у јединствену целину. На пример, да ли знамо пронаћи праву реч, употребити је у право време и добронамерно како би она била корисна другоме? У супротном, уместо да будемо „он-лине“ имамо велике шансе да останемо „офф-лине“ у сопственом животу.
