СРЕДА, 8. ФЕБРАР У 19. 00 ВЕЛИКА САЛА
разговор поводом књиге
учествују: Желидраг Никчевић, Добривоје Станојевић и аутор
„Као Хемингвеја, давно, вукло га тамо где је ђаволски опасно. Тамо где лопта има ивицу. Његови ратни извештаји из Славоније одмах су били нешто друго. Није писао О него ИЗ (није описивао рат него се кроз њега рат исказивао). Без патритических наклапања, далеко од моралистичке хипокризије, доносио је поруке оних који су изгинули. Кроз њега су проговориле одсечене руке, одрубљене ноге, повађене очи. Кроз њега је проговорило ишчупано срце човека. Његови текстови су живи плач, али мушки, онај од кога слепи прогледају, а неми проговоре. Волео је и „наше“ и „њихове“, а није их много штедео. Ни себе није штедео.“ Бранислав Петровић
„Небојша Јеврић, боем и новинар, хроничар мрака велеградског и ратни репортер, изокренути лорд Бајрон, побуњеник против света и поданик књижевности, истрајно трага за знацима исконске снаге у човеку, која још увек није транспонована и разводњена институционалним облицима живљења. Ситуације када је човек изведен из архетипске сагласности живота, али и оне када интуитивност и нагон за самоодржањем граде судбински контекст, окосница су драматуршке заснованости ове прозе, њеног новог облика на границама стварног и чудесног, у анегдотском, или у књижевно објективизованим сомнамбулијама урбаних простора или ратних „поља смрти“, којима су ходили и записивали своје кораке многи писци и (архи)волшебници, по чијим се траговима и Јеврић креће.
Петар В. Арбутина
