СРЕДА, 18. НОВЕМБАР У 19.00
МАЛА САЛА
Тема: Драгиша Васић и Мирослав Крлежа
говори: професор Мило Ломпар
Драгиша Васић и Мирослав Крлежа представљају велику и незаобилазну тему и камен спотицања дуги низ година. Њихови животи, одлуке, политичка уверења, активности изван књижевне сцене, начини и методи опстанка на истој, значајни су свакако за самеравање једне епохе. Питање које је незаобилазно, јесте какве су рефлексије вредновања њиховог дела на целокупну књижевну, а самим тим и друштвену свест и да ли и данас жонглирамо танком линијом између њихових разлика и блискости?
Драгиша Васић, неоспорно, човек великих и разноликих духовних, уметничких и интелектуалних капацитета, важно и утицајно име у друштвеном, политичком и културном животу свог времена, страдалник комунистичке идеје, данас у време помена прича о Великом рату и судбини Срба, постаје незаобилазна лектира и огледало наших сопствених неспоразума, неразумевања, пада, па ипак, и величине. Јер, о томе и јесте писао, тако живео, а судбина му је у историји и пост мортале, једнако бурна као што је био и живот.
Мирослав Јосић Вишњић једном приликом је рекао: „Ако је руска проза изашла из Гогољевог ,Шинјела’, онда је сва српска проза спала с Драгишиног ,Витла’.“
Мирослав Крлежа, пријатељ и савременик, кум Драгише Васића, учесник у обликовању и реализовању нове идеологије, нове комунистичке државе, према томе и један од носилаца књижевног духа и свести после Другог светског рата, такође с једне стране оспораван, а са друге високо вреднован на српској културној сцени, свој поетички дискурс темељи, као и Драгиша Васић, на бележењу и хроници Великог рата. Међутим, питање које остаје јесте да ли су и колико, изван идеологије, лични ставови Мирослава Крлеже утицали на вредновање Васићевих дела на широј друштвеној сцени?
|
|
|
