СРЕДА, 8. СЕПТЕМБАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
разговор о књигама
учествују: Александар Јовановић, Милош Ковић, Марко Радуловић и ауторка
Битна линија научних истраживања др Светлане Шеатовић односи се на присуство и значај теме Медитерана у српској књижевности, односно колико је српска књижевност и медитеранска књижевност. Питање је посебно значајно данас у Србији, земљи без мора, а чија су народ и култура вековима били на Средоземљу. Пишући о Медитерану, ауторка не тумачи само српску савремену књижевност, него обнавља и њено културно памћење.
Резултат таквог њеног усмерења јесте и монографија „У Залеђу Средоземља: Медитеран у модерној српској књижевности“ (2019), у којој је обрађен топос Медитерана у српској књижевности. Посебно ваља нагласити да је слика Медитерана дата у свој својој сложености и преплету античког, ренесансног и византијског круга, као и њено конституисање у делима наших најзначајнијих писаца, од Петра Петровића Његоша и Јована Дучића, преко Милутина Бојића, Милоша Црњанског, Сибе Миличића, Иве Андрића, Владана Деснице, до Јована Христића, Ивана В. Лалића и писаца с почетка 21. века: Радослава Петковића, Гордане Ћирјанић, Владимира Пиштала. Дајући своме уводном тексту наслов „Чежња за морем у залеђу Средоземља“, она је у ту чежњу укључила наше погледе на Рим, Напуљ, али и на Атину и Атос, обојене најновијим геофилозофским увидима, којих нема без личног учешћа.
Студија „У Залеђу Средоземља: Медитеран у модерној српској књижевности“ јесте драгоцен допринос српској књижевности у њеном напору да сачува богатство и разноврсност своје културне географије.
Сада је пред нама студија „Андрић и Јадран“, која је наставак претходне, али, по своме тематском усмерењу и доследном интерпретативном поступку, чини посебну целину. У њој се испитује однос нашег нобеловца према Јадрану и Медитерану уопште. У њима се прецизно, на одабраним примерима, прати Андрићев однос према мору, медитеранској култури, у широком временском периоду и емоционално-мисаоном распону. О томе Светлана Шеатовић на почетку свог уводног текста каже: „Јадран у животу и делу Иве Андрића представља на први поглед мање значајан географски и културолошки простор. Међутим, то је само први и овлашан поглед на дело писца који је обележен простором Босне, историјским хроникама, ликовима моћника и жртава психолошких или бурних историјских околности, тихих и гордих жена Балкана, мешавине народа, култура и вера. Ипак, поред оног што бисмо назвали ,класичним’ делом Иве Андрића, пред нама се у контексту Јадрана сабира низ песама, приповедака и појединих записа који у контексту биографског искуства писца формирају и обрисе ове књиге.“
