СРЕДА, 14. ОКТОБАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
учествују: Ана Гвозденовић, Александар Милановић, Александар Јовановић и аутор
„...аутентични лиричар свој доживљај света и живота и свој поглед на поезију изводи не само и не толико из личног искуственог хоризонта колико он у сваком часу рачуна на целину културне/књижевне меморије која му не нуди само морфолошки репертоар који ће, тако ефектно, увести у своје песме, већ му нуди и нешто много више од тога - тематске топосе и обрасце увођења тих топоса у појединачни песнички текст.“ Р. Микић
У наведеној књизи, професор Микић прати и расветљава неке од класика српског песништва који више нису међу нама, као и наше савременике који стварају, слободно се може рећи, изван медијске видљивости, а важни су и специфични по свом сензибилитету. Поред раслојавања поетичке равни појединачних песничких опуса, професор Микић означава и показује места вечности - иза сваког песничког огледа. Полазећи од М. Бојића и Ивана В. Лалића, Васка Попе, до Милосава Тешића, Матије Бећковића, Мирослава Максимовића, Боре Радовића, Драгана Лакићевића, Цере Михајловића, Томислава Маринковића, Слободана Зубановића, Живорада Недељковића и Верољуба Вукашиновића, аутор прави калеидоскоп песничког трагања за смислом од узвишених националних тема и осећаја, и оних дубоко интимних које историја не бележи. Како се цео тај свет разлика уплиће у причу иза приче, открива нам ова књига.
