SREDA, 4. DECEMBAR U 19.00 MALA SALA
razgovor o knjizi; učestvuju: Matija Bećković, Miloš Ković i Vladimir Kecmanović; moderator: Vesna Kapor
„Nekad se u ovakvim prilikama govorilo: „Zapamtite ovo ime!“ Odavno nisam tu reč čuo, a ona mi je pala na pamet povodom našeg Milana Ružića.“ Matija Bećković.
„Milan Ružić dolazi sa vijugave granice proze i poezije. Njegove knjige mogu se čitati kao venac priča, parabola, persiflaža, rugalica, moralističkih anegdota, venac pesama u prozi, nekad i patetičnih i satiričnih invektiva, ali svagda kao izoštren, bistar i jasan stav, čas indigniranog, čas melanholičnog kazivača, koji je zaprepašten onim što gleda u posrnuloj Srbiji.“ R. P. Nogo.
„Elektronska slika je čovjeku dala svojstva koja mu ne pripadaju... Jedan od mladih pisaca koji vjeruje u apostolsko hrišćanstvo, daroviti Milan Ružić ostaje jedan od onih koji pišu i ne misle samo razumom, nego i srcem. Ovom knjigom potvrđuje da su elementi hipostazijskog hrišćanstva prisutni u temama i brigama koje tematski izražava Ružić u svojoj knjizi. Sa mnogo oštroumnih zapažanja, darom „lake ruke” ispisuje stranice koje plijene rečenicama, ali i čitavim poglavljima koje mire ideju razuma i srca.“ Emir Kusturica
