СРЕДА, 19. МАЈ У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
разговор поводом књиге
Књига „Његошев национализам“ настала је „из уверења да Његошеву идеју нације треба испитати целовито, у свим њеним важним аспектима и огранцима, као једну од носећих идеја његовог песништва у целини, а не као ,пратећи садржај’ и ,материјал’ у којем се опредмећује његов доживљај света и човека. Другим речима, у овом истраживању кренућемо од Његошевог разумевања нације у њеном најдубљем, метафизичко-религиозном значењу, уверени да она код њега има управо такав семантички и аксиолошки статус. У Његошевом песништву постоје експлицитни искази о томе да је припадност народној заједници (народности, народу, племену) нешто много више од пуке социолошке чинјенице у којој се национални идентитет своди на скуп културолошких, лингвистичких, обичајних, историјских, економских… фактора.
Национално осећање, родољубље, код њега има сакрално и метафизичко утемељење, те је оно по својој природи вера - простор човековог општења са божанским.“
Према мишљењу Душка Бабића, Његошев национализам има „изразит лични печат“, али га „никако не треба разумети као творевину његове имагинације и песничке слободе. Напротив, његова национална идеја, као и снага његовог генија, израсла је из дубине народног бића, историје и судбине. У томе и јесте основна снага његове поезије и тајна њеног значаја у српској књижевности и култури. То је разлог због којег се Његошева поезија одавно не посматра само као уметничка творевина највишег реда, него и као кључ за разумевање историје и идентитета српског народа.
