СРЕДА, 27. АПРИЛ У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
разговор поводом романа
учествују: Славица Гароња, Слађана Илић и аутор
„Јунак романа ʻЖивот из засједеʼ Вељко Хрваћанин (пре асимилације - старином Ерваћанин) из фамилије је ликова овога писца, његових ранијих прозних и романескних књига. То је изгнаник из Крајине, кога аутор, односно сам живот, изводи сада ʻна светску сценуʼ, сенчећи успут универзалну судбину бездомника, где се показало ʻда је судбина српских (и)имиграната специфична, несравњиваʼ. Он више није вољни или невољни заточеник западних обода Балканског полуострва, свога ширег завичаја и ригидних стереотипа о својој отаджбини. Он настоји да изван тих простора и оквира некако настави свој ʻоштећени животʼ. Али, будући да је - заједно са својим прецима - вековима буквално ʻживео у заседиʼ - и то двојакој, чувајући, на једној страни голи живот, и на другој своја елементарна национална и верска обележја, језик, историјску самосвест и људско достојанство - зла коб таквог начина живота не напушта га. Не налази сигурно окриље ни код својих ближњих у матичној земљи, у којој бива распоређен у привремени бивак на Косову и Метохији, у кућу једног Србина кога су отерали Шиптари - где и он бива, са својом једанаесточланом породицом, убрзо одатле протеран, и сели се у северни део Србије, где од такозваних староседелаца не бива радо дочекан. Стицајем околности које су помало укрштај његове непокорне, самобитне људске нарави и ʻвекторских сила тла и историјеʼ, одатле се запућује у Холандију, у месташце са гласовитим седиштем и састајалиштем ʻБилдерберг групеʼ - за коју се основано верује да је светска влада у сенци, а која је управо донела смртну пресуду његовој бившој земљи, и раширила пандемијску омразу Срба по свету која се ендемски закоренила. И ту га, ма где се обрео и шта год чинио, и како год се понашао, на сваком месту - сачекује стари ʻживот из засједеʼ. Ту се трагично ʻсмрсла суђајна кружница његовог животаʼ.
Роман је филмичан, написан бистрим, питким, уверљивим језиком и реским дијалозима.“ Анђелко Анушић
