УТОРАК, 28. ЈАНУАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
Тема: Видео радови и инсталације Нам Џун Пајка
Пројекције документације радова са разговором
Иако је први уметник који је користио телевизоре да прикаже своју уметност био немачки флуксусовац Волф Фостел, још 1959. године, почетак видео арта везује се за лик Нам Џун Пајка, такође припадника Флуксуса од 1962. Пајк је био Корејац, који се у Токију школовао у области музике (био је пијаниста) и естетике, да би те две ствари касније повезао на студијама композиције у Минхену, где је упознао и Фостела и Кејџа, који су имали јак утицај на њега. У Немачкој је имао и прву соло изложбу, у Вуперталу, 1963. године, чији део је била и соба у којој је изложио тринаест манипулисаних телевизора. У каснијем раду увезивао је све више ТВ уређаја, да би у Националном музеју модерне и савремене уметности у Сеулу данас могао да се види његов рад од двадесет метара висине, у који је уграђено више од хиљаду телевизијских монитора. За разлику од Фостела, Пајк није остао само на томе да телевизоре користи као мониторе, већ је затворио продукцијски круг куповином прва два модела Сони видео камере, чим су се појавили, 1965. и 1967, уједно их користећи за аудио и видео снимање, што ће касније бити стандардна техника видео уметника, којима више није била потребна тлевизијска опрема да своје радове остваре. Поред разних видео радова и видео инсталација, значајни и веома иконички били су и његови заједнички перформанси са челисткињом Шарлотом Мурман, у чије чело је Пајк уграђивао телевизорске мониторе, да би, након њеног хапшења због наступања голих груди, он за њу направио и својеврсни ТВ брустхалтер, који је током наступа покривао њене груди, а који је први пут употребљен 17. маја 1969, на перформансу у оквиру изложбе „ТВ као креативни медијум“ у Хауард Вајс Галерији у Њујорку.
