УТОРАК, 11. АПРИЛ  У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
Циклус: Извођење поезије на филму
Тема: Стихови Персија Биш Шелија
предавање и разговор са анализом визуелних примера
предавачи: Тијана Саватић и Стеван Вуковић
Перси Биш Шели је већ својим животом и јавним деловањем надахњивао или застрашивао многе, зависно од политичких, верских и других уверења. Писао је и политичке памфлете, а и у поезији, на пример у филозофској поеми „Краљица Моб“, објављеној 1813, исказивао је револуционарно осећање и уверење да монархије доносе опресију, неправду, беду и патњу, и да им се треба одупрети без страха од смрти и борити се за утопистичке идеале. Није се залагао за оружану револуцију, већ за индивидуално практиковање атеизма, вегетаријанства и слободне љубави, и у томе је и био доследан у свакодневном животу. Није чудно, стога, да се у много више филмова третира његов живот, него његова књижевна дела. Па ипак, и у филмовима биографског типа, попут „Готике“ Кена Расела из 1986, „Веслања по ветру“ Гонзала Суареза и „Уклетог лета“ Ивана Пасера, оба из 1988, у којима се приказује лето 1815, то јест дани које су Бајрон, Полидори, Перси и Мери Шели заједно провели на Женевском језеру, изводи се и Шелијева поезија. То је такође случај и у биографско филму „Мери Шели“ Хаифе Ал Мансур, из 2017. године, као и у многим играним и анимираним серијама које експлоатишу животе британских романтичара. Изван биографског контекста, у играним филмовима његове стихове углавном изговарају женски ликови класичног образовања, попут Мери Попинс у истоименом филму Роберта Стивенсона из 1964, или принцеза Ана (коју игра Одри Хепберн) у „Празнику у Риму“ Вилијема Вајлера.
