logo skc

Жан ван Хесвијк – деколонизација имагинације
УТОРАК, 10. ДЕЦЕМБАР У 19.30 ВЕЛИКА САЛА
М Р Е Ж А
ПЕТАК, 6. ДЕЦЕМБАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА
Марко Црнобрња: СТУДИЈА ИЗВОДЉИВОСТИ
ПЕТАК, 6. ДЕЦЕМБАР У 18.00

Сонети Вилијама Шекспира

c_1100_0_16777215_00_slike_24_01-02_2024-01-16_filmforum_-_izvodjenje_poezije_-_sekspir_20.jpg

УТОРАК, 16. ЈАНУАР У 19.30 ВЕЛИКА САЛА
Циклус: Извођење поезије на филму
Тема: Сонети Вилијама Шекспира
предавање и разговор са анализом визуелних примера
предавачи: Тијана Саватић и Стеван Вуковић
Иза Шекспира остало је 154 сонета, углавном на теме времена, љубави, лепоте и смртности, и они су нашли пут интеграције у многе сценарије филмова у којима се славе класична литература као на пример у „Друштву мртвих песника“ Питера Вира из 1989, или се упућује на романтичну љубав, која никада не вене, и не копни, као у филму „Принц и ја“Марте Кулиџ из 2004. Многе драме у школским учионицама бивају сублимисане кроз стихове из Шекспирових сонета, попут оних у филму „Десет ствари које код тебе мрзим“, из 1999. Чак и сам Шекспир, као историјска личност и аутор тих стихова, може бити заљубљена страна, као у филму „Заљубљени Шекспир“ Џона Медена из 1998. У савременом филму та романтична љубав све чешће је истополна, као у „Анђеоским разговорима“ Дерека Џармана из 1985, или присилно истополна, као у филму „Судбина и очи човека“ Харвија Харта из 1971. Шекспирови сонети понекад ће доспети до филмског приказа путем екранизације романа као штосу „Разум и осећајност“ Џејн Остин из 1811, која је преточена у филм у режији Анга Лија 1985, или „Орландо“ Вирџиније Вулф, из 1928, који је у филм превела Сели Потер 1992, и у насловну улогу увела Тилду Свинтон. У оба ова филма ти сонети просто су преузети из текста романа на основу којих је рађен њихов сценарио. У случају металепсе, када се рефлектује филм као филм, или свет филма који се у њему приказује, у улози глумаца који сонете изводе често су већ престарели извођачи чији зенит је прошао пре више деценија, као Чарли Вотермен (Роберт Варвик) у класичном ноару Николаса Реја „На усамљеном месту“ из 1950, Морис Расел (Питер о Тул) и у филму „Венера“ Роџера Мајкла из 2006. Жанровски филмови варирају чак до класика хорор комедије, попут „Невоље са Харијем“ Алфреда Хичкока из 1955, те и савремених треш хорора, попут „Тромеа и Јулије“ из 1996, или егзистенцијалне драме, попут „Земље номада“ Клое Жао која је 2021. добила чак три Оскара (за најбољи филм, најбољу режију и најбољу женску главну улогу).

Pin It
© 2023 SKC Beograd

Please publish modules in offcanvas position.

Studentski kulturni centar - Kralja Milana 48, Beograd

Don't have an account yet? Register Now!

Sign in to your account