УТОРАК, 25. ЈУН У 20.00 МАЛА САЛА
циклус: Видео прегледи кустоских пракси 04, тема: Рад кустоса као културално превођење
предавање и разговор са визуелним примерима
Посматрајући промене у кустоском дискурсу који се развијао у односу на изложбе у распону од „Примитивизма у уметности двадесетог века“ (МОМА, 1984), до „Магова Земље“ (Центар Помпиду / Центре Помпидоу, 1989) и „Документа 11“ (Фридрицијанум / Фридерицианум, 2002), Кристијан Кравагна (Цхристиан Кравагна) дотакао је проблем глобалног кустоског рада и способности да се на тај начин неевропска уметност представи на међународним изложбама. Поставио је суштинско питање: „Како се неко може бавити кустоским представљањем уметности других култура и ко има легитимно право да се тиме бави?“, да би тиме указао на једносмерни увоз незападних култура као саставни део дуге традиције колонијалних изложби. Ово питање указује и на једно од главних тематских и проблематских равни не само за кустосе, већ, такође, и за институције као што је то Кућа светских култура у Берлину. Изложбе као што су то биле „Примитивизам“ и „Магови“ веома јако су се ослањале на еуроцентричан поглед у његовој фиксацији ’културално другог’, тако да је, да би се од тога дистанцирао, иако је постојала њихова очигледна веза са изложбом на којој је тада радио, Оквуи Енвезор (Окwуи Енwезор), кустос „Документа 11“, „уместо тога инсистирао на генеалогији изложби које су укључивале низ бијенала на југу, као што је то Бијенале у Јоханесбургу“. То је било пре пуних петнаест година. Како стоји ствар данас и да ли је низ пројеката који уметност глобалног југа тумаче везано за покрет несврстаних само политички коректан начин да се егзотизација тих култура настави?
