UTORAK, 8. OKTOBAR U 20.00 MALA SALA
TEMA: FILMSKE ZBIRKE
predavanje i razgovor sa vizuelnim primerima
Još od 1935, kada je Muzej moderne umetnosti u Njujorku osnovao filmsku biblioteku - koja kasnije prerasta u odeljenje za film, te danas skladišti više od 3.000 filmova i 1.5 milion fotografija iz filmova, - muzejske i galerijske institucije razvijaju specifične odnose prema tom medijumu i pre nego što on postaje popularan kao medijum za vizuelne umetnike. Tome privatne galerije čak prethode. Komercijalni galerista Džulijen Levi još 17. novembra 1932. organizuje prikazivanje Bunjuelovog i Dalijevog „Andaluzijskog psa”, da bi neposredno posle toga počeo da na prodaju nudi limitirane edicije filmova „Roze Hobart” Džozefa Kornela i „Anemični bioskop” Marsela Dišana, sa porukom da je „deo njegovih galerijskih programa usmeren ka umetničkim radovima stvorenim putem filmske kamere, koje namerava da prodaje kolekcionarima u limitiranim edicijama“. On tada, tokom 1932-33, preuzima poziciju predsednika Filmskog društva Njujorka, koje ima za cilj da promoviše nekonvencionalne filmske forme. One tokom dvadesetog veka postaju sve popularnije, da bi umetnici poput Brusa Naumana, Ričarda Sere i Endija Vorhola postali kanonizovani krajem poslednje njegove dekade upravo kao autori filmova kao umetničkih dela. Njihove filmske radove danas distribuiraju glavne Njujorške galerije poput Barbare Gledston, Merien Gudman i Dejvida Zvirnera, da bi se iz tog centra ova praksa do danas proširila svetom i bila prihvaćena i kod nas. U svrhu mapiranja aktuelnog stanja tog procesa, i u javnom i u privatnom sektoru, ovom prilikom biće predstavljeno par najuticajnijih muzejskih zbirki i nekoliko lokalnih primera.
|
|
|
|
