UTORAK, 19. FEBRUAR U 20.00 MALA SALA
TEMA: BIJENALA I BIJENALIZACIJA UMETNOSTI
predavanje i razgovor sa vizuelnim primerima
Po teoretičarima kustoskih praksi poput Čarlsa Grina i Entonija Gradnera „bijenala igraju centralnu, ali komplikovanu ulogu“ u kustoskim studijama, pošto su ona „počela da budu primer značaja kulturalnog prevođenja u savremenoj umetnosti“. Pored toga, autori poput Brusa Fergusona, Rese Grinberg i Sandi Nairn tvrde i da „lokacija međunarodne izložbe konstruiše mapu sveta iz perspektive grada i zemlje koji ga finansiraju“. To znači da su velike međunarodne izložbe, a posebno one koje se ponavljaju u nekom razmaku, poput bijenala, strateško geopolitičko oruđe onih društava i kultura koje imaju tendenciju da se repozicioniraju u globalnom okviru. To je verovatno razlog za tu eksploziju bijenala nakon 1989, kada je krajem hladnog rata nastupio novi talas globalizacije. Globalizam sveta umetnosti i ubrzanje sveta umetnosti imalo je kao svoj najveći vrhunac u poslednje vreme period od 2005. do 2009, kada je osnovano preko 40 novih bijenala, mada neka od njih više ne postoje. Bijenala su osnivali i dalje osnivaju gradovi sa jakom ili državnom ili tržišnom i korporativnom podrškom, javni i privatni muzeji, kao i individualni filantropi, udruženja umetnika i nevladine organizacije. U velikom broju slučajeva, u težnji za internacionalizacijom, ona nude mogućnosti saradnje kustosima koji su prisutni na međunarodnoj sceni. Na koje načine se to reflektuje na njihove prakse? Koliko to donosi nove prilike za autorske projekte, a koliko pojačava kompetitivnost i prekarni karakter njihovog rada koji sada biva opterećen i različitim geopolitičkim aspiracijama osnivača, koje u procesu pregovora za uslove rada mogu da se ispostave i kao mnogo presudnije od pozicioniranja u okviru polja umetnosti?
|
|
|
|
