UTORAK, 13. DECEMBAR U 20.00
MALA SALA
prikazivanje dokumentarnog filma i razgovor
Od kada je filmskog sveta i veka, postoji i cenzura. Nadgledala je filmove širom zemljinog šara, gde god su snimani; najpre se bila okomila na golotinju, kasnije na politiku. Dakako da je još država Srba, Hrvata i Slovenaca stekla Zakon o pregledanju filmova, pa kako ne bi obe potonje Jugoslavije? Uredbom je 1949. ustanovljena Komisija za pregled filmova pri Komitetu za kinematografiju vlade FNRJ. Opet uredbom, četiri godine kasnije, preimenovana je u Saveznu komisiju za pregled filmova. Predsednika i članove (bilo ih je najmanje 25), imenovao je Sekretarijat Saveznog izvršnog veća za prosvetu i kulturu. Činili su je politički poslenici, ljudi od pera i filmski stvaraoci. U godinama 1956. odnosno 1958, kojima se film ''Cenzura'' bavi, u Komisiji su, između ostalih, delali Miloš Minić, Mika Tripalo, Otmar Kreačić, potom Skender Kulenović, Oskar Davičo, Erih Koš, Ivo Andrić, najzad ''filmadžije'' - Vladimir Pogačić, Vatroslav Mimica, Ratko Đurović… Komisija je strogo nadgledala da se javno ne prikažu filmovi ''čija je sadržina uperena protiv društvenog i državnog uređenja Jugoslavije, protiv mira i prijateljstva među narodnostima ili protiv čovečnosti; čija sadržina vređa čast i ugled naroda Jugoslavije ili drugih naroda; čija sadržina vređa javni moral ili štetno utiče na vaspitanje omladine''. Iako je Komisija budno pazila da ne omane, desilo se da joj je Centralni komitet Narodne omladine Slovenije oštro zamerio što je propustila francuski film ''Žene su opasne''. Kritika je obznanjena u novinama, ali film nije skinut sa repertoara. Sve u svemu, Komisija je 1956. pregledala 288 filmova, zabranila 76. Čudno: neka ostvarenja, poput filma Bojana Stupice mogla su se prikazivati u zemlji, ali ne i u inostranstvu. Druga pak, dokumentarni ''Tvrđave na Dunavu'' primerice, izišla su u svet, ali nisu ušla u domaće dvorane. Savesna savezna Komisija nije dozvolila da u projektore uđu trake koje su osmislili Aleksander Ford, Klod Oton Lara, Vilhelm Pabst, Henri Hatavej… Sve se dešava u vreme kada ''Fića'' izlazi na ulice, kad se prave štofovi trajno zaštićeni od moljaca, kad bioskopske dvorane osvaja sinemaskop, kad se održava prvi festival lakih nota u Opatiji, kad zemlju koja je stekla samoupravu, samodoprinose, pa i samoposluge, obuzima samozadovoljstvo.
|
|
|
|
