УТОРАК, 23. МАЈ У 20.00
МАЛА САЛА
учесници: Симона Огњановић и Стеван Вуковић
Уметници данас више не избегавају документарност у својим радовима, чак је врло често и наглашавају до мере која треба да их представи првенствено као сведочења о нечему што је од ауторове воље независно. Форма документарности већ је постала нешто по чему се радови појединих аутора препознају. Неки од тих аутора баве се концептуалним или процесуалним начинима рада у уметности, па су документ увели као начин фиксирања неког садржаја који је временом прерастао у сам садржај. Други аутори бележе стања и ситуације за које сматрају да треба да постану предмет друштвене расправе, или која могу да се третирају као упоришта идентитета неког места или групе људи. Постоје и аутори којима је документарна форма неки вид узмицања од јаког ауторског печата, па јој прибегавају као нечем неутралнијем и мање везаном за субјекат аутора, а више за природу медија који се у документовању користи. Сви ти случајеви заједно стварају климу у којој многе изложбе више личе на архиве или депое, а све мање на поставке какве су биле типичне за уметност из доба високог модернизма.
