ČETVRTAK, 26. JANUAR u 19.00 (TRAJE DO 3. FEBRUARA)
SREĆNA GALERIJA
Ciklus izložbi: Afirmacija mladih
Andreja Prokopijević rođena je1983. godine. Završila je M.A. studije skulpture na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Do sada je izlagala na sedam samostalnih i više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je Plakete za skulpturu 43. Majske izložbe ULUPUDS-a i Velike nagrade Zemunskog salona. Živi i radi u Beogradu.
Povodom ove izložbe crteža Andreje Prokopijević navodimo i esej umetnice na temu Pokret, koji je podjednako zastupljen kako u njenim skulpturama tako i u samim crtežima: „Čovek je sinteza beskonačnosti i konačnosti, prolaznog i večnog. Onaj ko egzistira stalno je u pokretu. Spoznaja ličnog pokreta je misaoni susret uma i tela. Da bismo pokret kao transcedentalni doživljaj stvarno spoznali, moramo prvo spoznati osećajnost u nama kao njegov izvor.
Pokret je vid manifestacije energije. Za tu vrstu vizuelne dejstvenosti neophodna je odnegovana lična osetljivost ne samo za svet vidljivog, već i za svet mogućeg vidljivog. Izučavajući pokret kroz pozorište, performans i hepening dolazim do zaključka da unutar svih tih medija postoji pokretačka energija kao manifestacija unutrašnjeg i ličnog. Prateći i izučavajući nova razmišljanja o pokretu kao generalnom stavu koji nije izdefinisan spoljašnjim svetom, već svom unutrašnjom izvornom energijom koja pretenduje da definiše spoljašnjost, dolazim do zaključka da unutrašnja kinetika, definisana kroz osećaj, navodi na novo egzistencijalno poimanje stvari. Proučavajući ,izme’ otkrivam da u savremenom dobu poimanje ,unutrašnjeg’ postaje lično – nalaženje ličnog stava, lične estetike i lične egzistencionalnosti. Unutrašnjost se stvara iz ličnog ‚zma’. U savremenom svetu čovek ostaje sam. Statika likovnog dela je egzaktna. U mojim radovima energija forme navodi posmatrača na ideju unutrašnjeg pokreta. Likovno - estetski nivoi nisu dovoljni, već je pokret shvaćen kao energetski definisano stanje oblika. Pokret postaje fenomen i nastavlja kao svojoj beskonačnosti.“
|
|
|
|
