ČETVRTAK, 23. FEBRUAR U 20.00
VELIKA SALA
Prolećni koncertvoditelj programa: IVANA MEDIĆ
Enrike Granados: Majska pesma - RADOSLAV SPASIĆ, klavir
Kamij Sen-Sans: Kraljevski marš lava; Labud; Finale - NIKOLA KOČOVIĆ, klavir (iz Karnevala životinja)
Robert Šuman: Fantastični ples - EMILIJA MILANOVIĆ, klavir
Jan Sibelijus: Sonata za klavir Op.12 Ef-dur - IVANA MEDIĆ, klavir
Erik Sati: Anđeli - MARIJA BRAJKOVIĆ, sopran, RADOSLAV SPASIĆ, klavir
Klod Debisi: Vrtovi pod kišom - IRINA STEFANOVIĆ, klavir
Erik Sati: Zlatni prah - SLAVICA KRSTIĆ-RAJEVAC, klavir
Sergej Prokofjev: Prelid Op.12 br.7 Ce-dur - SLAVICA KRSTIĆ-RAJEVAC, klavir
Filip Glas: Wichita vortex sutra - JOVANA STEFANOVIĆ, klavir
Igor Stravinski: Dve romanse: Proleće; Sveta rosa - MARIJA BRAJKOVIĆ, sopran, RADOSLAV SPASIĆ, klavir
Iz neiscrpne umetničko-istraživačke potrebe Milanke Mišević, njene sklonosti da otkrije, upozna i domaćoj publici predstavi ređe izvođena ili novonastala ostvarenja kako srpskih tako i svetskih kompozitora, te da standardni klavirski repertoar prezentuje kroz naglašenu misaono- analitičko- estetičku perspektivu pojavila se njena Radionica za klavirsku muziku.
Radionica je zvanično promovisana 12. decembra 1993. godine. Mada je nastala iz pedagoške prakse, Radionica je daleko prevazišla uske okvire klavirske klase i srpskoj muzičkoj javnosti se nametnula kao kreativna, prepoznatljiva, jedinstvena i uzorna umetnička grupa, čiji široki spektar i svestrana priroda aktivnosti izviru iz brojnih posebnosti umetničkog profila Milanke Mišević.
Tokom više od dve decenije sveukupnog delovanja Radionice, zabeleženo je skoro 200 koncerata u okviru oko 40 različitih programa koji su naišli na izuzetan odjek u stručnoj javnosti.
Priređene su i autorske večeri i solistički koncerti članova Radionice, integralno su izvedeni klavirski opusi Josipa Slavenskog i Vasilija Mokranjca, a celokupna klavirska dela Josipa Slavenskog snimljena su na kompakt disku u izdanju FMU, SOKOJ-a i Legata Slavenski.
Zahvaljujući delovanju Radionice, srpskoj publici su predstavljene mnoge kompozicije koje se prethodno nisu mogle čuti na koncertnim podijumima, i obavila je pionirski posao istraživanja najstarije dostupne literature za klavir u srpskoj kulturi, do savremenog doba, čime je postala zaslužna za desetine premijernih izvođenja kompozicija srpskih autora. Činjenica da su brojna od tih dela posvećena samoj Radionici govori u prilog njenoj umetničkoj relevantnosti u muzičkom životu Srbije. Radionica je ovakvim pristupom literaturi postavila nove, više standarde za odgovornost kako prema nacionalnoj muzičkoj baštini, tako i prema budućnosti srpske muzike i kulture uopšte.
Radionica je zaslužna za beogradske premijere značajnih dela srpske muzičke baštine nastalih u rasponu od 16. veka do danas. Impresivan je spisak danas aktivnih umetnika koji su u jednom periodu svog rada bili vezani za Radionicu. Oni danas predstavljaju živi dokaz pozitivnog nasleđa Radionice za klavirsku muziku prof. Milanke Mišević.
MILANKA MIŠEVIĆ je diplomirala klavir u klasi Matusje Blum sa najvišom ocenom. Nastupala je kao pijanista, kamerni muzičar i kao solista sa orkestrom. Značajan deo svoje pedagoške karijere provela je u Muzičkoj školi ''Josip Slavenski'', gde je ostvarila veoma zapažene rezultate. Učenici iz klase M.Mišević osvojili su više od 30 nagrada na republičkim i saveznim takmičenjima i Oktobarsku nagradu grada Beograda. Od 1989. godine angažovana je kao samostalni stručni saradnik na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Za svoj rad više puta je dobijala zahvalnice za izuzetne zasluge i doprinos razvoju Fakulteta (1992, 1995, 1996, 1997, 1998, 1999), zahvalnice Muzičke omladine (1993) i EPTE (1998, 1999), nagradu za višegodišnje istaknute pedagoške rezultate Saveza društava muzičkih i baletskih pedagoga Srbije (1998, 1999), kao i Veliku zlatnu plaketu Univerziteta umetnosti u Beogradu sa poveljom (1999).
