ЧЕТВРТАК, 21. СЕПТЕМБАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА

SHOWCASE представа у настајању

по мотивима драмског текста Џерома Килтија „Драги мој лажљивче“

кореографија и извођачи: Мојца Мајцен, Александар Илић и Игор Киров

Ово је кореографска прича о троуглу лажљиваца. Дијалог троје играча у зрелим годинама који су своје каријере провели на сцени као кореографи и извођачи, али никада заједно у једном пројекту. У овој кореодрами, они преиспитују своје страхове, животе и заједничке односе.

Лажући, њих троје се воле али и избегавају...

Мојца Мајцен и Игор Киров оснивачи су „Balkan Dance Project“, а како би зближили уметнике са простора некадашње Југославије и балканског региона, придружио им се и Александар Илић.

У овој представи први и последњи пут заједно на наговор самих себе.

Александар Илић је први солиста Балета Народног позоришта у Београду, кореограф и професор Института за уметничку игру. Балетску каријеру започео у Народном позоришту у Београду 1998. године, а као кореограф, дебитовао је 1999. године на Фестивалу кореографских минијатура. Током каријере сарађивао је с великим бројем домаћих и иностраних кореографа.

Најзначајније улоге: Лакрдијаш и Pas de trois (I чин) Лабудово језеро Димитрије Парлић; Плава птица Успавана лепотица Владимир Логунов; Бенволио Ромео и Јулија Димитрије Парлић; Младић Валпургијска ноћ Душан Трнинић; Pas de deux (I чин) Жизела Леонид Лавровски; Меркур Адријана Лакуврер Владимир Логунов; Вукови и Посвећење пролећа Dytmar Sayffert; Мајкл Др Џекил Мр Хајд Владимир Логунов; Фаустин Дама с камелијама Лидија Пилипенко; Мишко Ко то тамо пева Сташа Зуровац; Алансон Краљица Марго Крунислав Симић и др. Аутор је балета: Viva la vida! (Народно позориште 2009.); Лисабонска прича (Народно позориште 2010.); Празник љубави (Мадленианум опера и театар 2011.); Балада о месецу луталици и Собарева метла (Мадленианум опера и театар 2012.), Алиса (Народно позориште Сарајево 2017.), Гранд Хотел (Мадленианум опера и театар 2021.).

Плесне представе, инсталације и перформанси: Фонд Мила и кућни љубимци (Битеф театар, 2010.); Иза огледала (Културни центар Рекс, 2011.); My phobia - Pteronophobia (Лабан конзерваторијум Лондон, 2012.); Плесни театар Госпође (Народно позориште, 2014.); Игра Саве Шумановића – Берачице (Институт за уметничку игру, 2015.); Реминисценција (Фестивал Велење, 2015.); Четири песме за Тађа (Народно позориште, 2016.); После сонета (Мадленианум опера и театар 2016.); Саблазан у долини Светог Флоријана (Босански културни центар 2017.); Чаробни брег (Установа културе Вук Караџић 2019.), Игра с митом (Загребачки плесни центар 2021.). Дечије представе: Чаробни пасуљ (Позориште лутака Пинокио, 2008.); Легенда о теби (Атеље 212, 2013.); Звездица Спавалица (Фестивал Велење 2018.), Можичек (Хиша културе Цеље 2021.).

Опере: Меланхолични снови грофа Саве Владисавића (Народно позориште, 2015.); Чаробна фрула (Народно позориште, 2015.); Дон Ђовани (Народно позориште Сарајево, 2016.); Служавка господарица (Народно позориште, 2016.); Бела ружа (Dorćol Platz 2016.); Оперне згоде и незгоде (Народно позориште Сарајево 2017.); Крунисање Попеје (Народно позориште Београд 2019.), Риголето (Српско народно позориште 20219.); Фауст (Српско народно позориште 20219.); Орфеј и Еуридика (Народно позориште 2021.); Аида (Српско народно позориште 2021.). Кореографисао је велики број мањих форми које се често изводе на балетским такмичењима.

Аутор је књига стихова Празник срца (1999-2010) и У присуству шапата (2013) и Сањај снове (2021) у сарадњи с Теодором Сујић превео књигу Татјане Вујисић Тодоровска Моделирање педагошког рада балетских репетитора (2019.).

Један је од оснивача и председник Удружења професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије и утемељивач Награде Терпсихора. Главни и одговорни уредник публикације за уметничку игру Степарт. Дипломирани комуниколог Факултет за медије и комуникације и магистар кореографије Тринити Конзерваторијума за музику и плес Лабан у Лондону. Добитник многих признања Народног позоришта, града Београда, две колективне Награде Димитрије Парлић, Златне значке културно просветне заједнице Србије и Награде за животно дело Филип Вишњић. Оснивач је првог и јединог акредитованог Факултета за уметничку игру у Србији.
2015. године изабран у звање ванредног професора за ужу научну област Драмске и аудиовизуелне уметности. Обављао функцију уметничког директора БЕЛЕФ-а од 2016. до 2020. године. Од 2019. до 2023. године обављао је функцију в.д. директора Културног центра Београда.

Мојца Мајцен је дипломирала 1998. на Конзерваторијуму за балет у Марибору под менторством Ике Отрина. Након дипломирања плесала је неколико варијација из класичних балета (Лабудово језеро, Орашар, Жизел, Годишња доба, Продавница лутака итд.) за Словеначко народно гледалишче Марибор. Наставила је школовање у земљи и иностранству (Будимпешта, Санкт Петербург, Беч, Берлин и у реномираној групи Недерланд Данце Тхеатре) и почела да ради са међународно признатим учитељима, балетским мајсторима и кореографима. Мојца је 2011. године добила бронзани грб Општине Цеље за своја културна достигнућа у области игре. 2012. и 2021. године проглашена је за најбољу плесачицу у Словенији. Од 2011. године има статус самосталне културне уметнице Републике Словеније. Као гостујућа плесачица и балерина сарађује са међународним кореографима, плесним групама из Словеније и иностранства. (Емисије: Хе хе хелијум, Реминисценција, Приче, Неиспричана коцка, После сонета, Богохуљење у долини Светог Флоријана, Знакови поред пута, Што те нема, Твинкле Слеепихеад, Цраве, Сви Марш на плес, Се спомниш Спомина, Можичек) .

Игор Киров, истакнути македонски играч и кореограф је студирао на Ротердамској плесној академији у Холандији и стекао мастер диплому из области аудио и визуелне уметности на Институту за уметничку игру у Београду. Наступао је у многим европским балетским трупама и сарађивао са реномираним кореографима као што су Ицик Галили, Тон Симонс, Бил Т. Џоунс, Стивен Петронио, Јакопо Годани, Ед Вуб, Охад Нахарин, Карлос Матос и други.

Још као играч почео је са креирањем мањих кореографија а 2006. године је освојио награду за најталентованијег младог кореографа на међународном такмичењу у Нагоји (Јапан).

Постављао је кореографије за бројне балетске трупе широм света: Македонски народни балет, Балет Хрватског народног казалишта у Сплиту и Ријеци, Орландо балет у САД, Националну оперу у Бордоу у Француској, за Државна позоришта у Олденбургу, Дармштату, Noverre у Штутгарту, Дрездену, и Delattre плесну компанију у Немачкој, Masdanza фестивал у Шпанији, за Државна позоришта у Клагенфурту и Грацу у Аустрији и Театар Сен Гален у Швајцарској, као и за Equilibro Dinamico у Италији и SIDance фестивал у Кореји, Kannon плесну компанију у Санкт Петербургу (Русија) и Узбекистански национални балет у Ташкенту.

Оснивач је трупе The Kirov Dance Company (2007) са којом је освајао бројна признања и награде: за балет TEM....N освојио је Награду публике за најбољу кореографију на 14. Међународном кореографском такмичењу Masdanza у Шпанији (2009); Специјалну награду за балет На ивици (Оn the Edge) на првом Међународном кореографском и балетском такмичењу у Пекиншком националном центру сценских уметности (2011); другу награду на 16. Међународном фестивалу кореографских минијатура у Србији за Додир (Touch, 2012 године) и награду за продукцију на 18. Међународном такмичењу кореографа Masdanza у Шпанији (2013). Удружење македонских композитора (СОКОМ) му је 2016. године доделило награду Виртуози за најбоља уметничка достигнућа у категорији међународног признања. Киров је 2022. године добио награду за најбољу кореографију за представу Едип на 55. Македонском позоришном фестивалу „Војдан Чернодрински“.
Кореографска остварења: He Helijum, Коцка, На путу, 14 сати, Атлантида, Ивица, Неиспричане приче, Le Sacre du printemps, Од тог дана, Што те нема, Неиспричана коцка, Станица Скопље, Едип коментари, Сви марш на плес, Приче, Дневник Нижинског, 5 до 12, Исток-Запад, Дервиш и смрт, Црвена соба, Писма њему, Са стране на страну, Приче са пута свиле, Руска коцка.
Заједно са Мојцом Мајцен је основао BALKAN DANCE PROJECT који има за циљ да окупи младе и талентоване играче и кореографе. Као гостујући професор предаје на уметничким академијама у Минхену, Скопљу, Београду, Будимпешти, Љубљани и Токију.
Био је уметнички директор Балета Хрватског народног казалишта у Сплиту од 2015. до 2020. године.