ПОНЕДЕЉАК, 16. МАЈ
Овогодишњи Међународни фестивал харфе (16-24. МАЈ) представиће се публици у новом, редизајнираном светлу са још квалитетнијим и интересантнијим програмом. Поред уметника из Србије представиће се и гости из Италије, Русије и Словеније. Сваки концерт, као и сам фестивал, носи назив по неком филму којег су сами уметници одабрали као онај на којег их музички програм који свирају највише подсећа.
19.30
ВЕЛИКА САЛА
/ СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ
ИЗ РУСИЈЕ С ЉУБАВЉУ (Фром Руссиа wитх лове)
АЛЕКСАНДАР БОЛДАЧЕВ (Русија)
Александар Болдачев рођен је у Петрограду 1990. Године. Учио је да свира клавир и харфу, а са само пет година Александар је имао свој први концерт и написао је своју прву композицију. Године 1996. постао је члан „Цхилдрен'с Цхристмас Фестивал“ где изводи музику коју је Сергеја Слонимски писао специјално за њега. Од 1997. године студира харфу на „Лyцеум“ конзерваторијуму у Санкт Петербургу. Са само девет година, Александар започинје своју међународну каријеру концертом са државом оркестром Литваније. Током наредних година постао је добитник многих међународних такмичења за харфу, учествовао на фестивалима и међународним конгресима харфе, али је имао и много солистичких концерата. Добитник је награде "Бритисх бриллиант талент", "ПроЕуропа" ("За изузетан таленат и допринос европској уметности "), стипендиста је банке "Вонтобел" из Швајцарске и „Банqуе Популаире“ из Француске. Од 2005. године на постдипломским студијама је на „Градуате Сцхоол of Артс Зурицх“ у Цириху (Швајцарска). Данас, Александар има велики број годишњих концерата, мастер класова које држи у Русији, Европи, Азији, Јужној и Северној Америци, и свакодневно обогаћује свој репертоар.
21.00
ВЕЛИКА САЛА
СЕВЕР – СЕВЕРОЗАПАД (Нортх бy Нортхwест)
МИНА МАРИНКОВИЋ, харфа; АЛЕКСАНДРА МИЛАНОВИЋ, виолина; ИВАН МАРЈАНОВИЋ, удараљке
Повезаност филма Север-севрозапад и програма концерта егзистира на више паралелних нивоа. Један од њих је свакако сам наслов филма који одређује географско-просторни идентитет програма. Наиме, сам програм конципиран је са идејом да представи музику за харфу и са харфом северне и северозападне Европе, укључујући композиторе из Енглеске, Француске, Холандије. Други ниво повезаности програма концерта и Хичкоковог филма огледа се у сталној игри промена идентитета. Док је Север-северозапад прича о замени идентитета главног лика, програм концерта креће се путем истраживања различитих звучних идентитета харфе као инструмента. Тај пут започинје композицијом француског композитора Ж. Краса „Свита за виолину и харфу“, где је харфа део звучне слике која је карактеристична за овај инструмент. Путовање се наставља композицијом холандског композитора М. Флотхауса „Орфејева гробница“, где харфа напушта свој орфејски идентитет у потрази за новим изразом. У соло свити за харфу Пауци енглеског аутора П. Патерсона харфа се појављује у нестандардној улози, где композитор сталним ритмичним покретом дочарава свет паука. Завршницу концерта представља дело „Дијалози за харфу и маримбу“ још једног француског композитора, Ж. М. Дамаза. За разлику од прве композиције, где је харфа део стандардног ансамбла, у последњој композицији истражујемо нову звучност коју нам доноси комбинација харфе и маримбе.
