СРЕДА, 18. НОВЕМБАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА

добитници награде „Стражилово“
представљање награђених књига „Апокрифи за Лилит“ и „Спирала“
„Песме које су у збирци „Апокрифи за Лилит“, распоређене у четири циклуса („Апокрифи по Лилит“, „Сусрети“, „Мрак“, „Пролегомена за данашњи дан“), подстичу читаоца, независно од његове личне филозофије, на размишљање о темељним животним принципима и увреженим ставовима. Већ назив збирке наговештава теме којима се ауторка бави у стиховима, а то су устаљена погрешна и заблудна уверења које песникинја препознаје, износи их на видело, затим презентује сопствени угао погледа и тако настоји да читаоцима приближи другачији аспект истине, евентуално да прошири постојеће уврежене ставове новим елементима. У песмама се уједно мистификују табуизиране појаве о којима се не говори отворено или се не сматрају приоритетом. Стога .проклетстваʼ из поднаслова збирке не морамо разумети само као пресуду или осуду, већ и као извитоперене, односно погрешне животне принципе који упркос томе истрајавају стотинама, па и хиљадама година.“
Ана Маргарета Лачок
У поезији Милана Громовића мотив овог наизглед нихилистичког „ковитлаца“ доведен је до усијања. Громовићева „Спирала“ јесте нада у смисао и надилази круг и циклично кретање попут „Привида круга“ Милосава Тешића. У књижевнокритичком осврту Ненада Грујичића указано је на симболику кључног мотива Громовићеве лирике: „Симболика спирале је богата, отворена за разумевање света као непрекидног усавршавања и досезања самих космичких принципа. Представља животну и божанску енергију, плодност и раст, непрекидно кретање (путовање) које даје могућност разумевања и прихватања свих промена и нових циклуса. За концепт овакве песничке књиге наслов „Спирала“ потпуно је адекватан и чини се, чак, једини могућ.
Још један показатељ божанског исходишта у првој збирци песама Милана Громовића присутан је кроз мотиве фреске и зографа. Наиме, први циклус збирке „Спирала“ има поднаслов „Пролог у припрати“, а прва песма је „Испред фреске страшног суда у цркви у Каони“. Песма је живо поетско уврежавање чина стварања уметничке и духовне творевине. Громовић је у овој песми приближио и у исту раван уоквирио српског / византијског дијака пред пергаментом са савременим писцем пред рачунаром, као и зографа са савременим фрескосликарем.