ДО 1. СЕПТЕМБРА

илустрације и стрип

Исток Ситар је рођен 1962. године у Љубљани, где је завршио дизајнерску школу. Свој први (помало аутобиографски) стрип „Ко је убио цртача стрипова“ објавио је 1984. године у књижевном часопису „Ментор“. Од тада, под својим именом или псеудонимом Нинел, објављује стрипове и карикатуре у већини словеначких новина и часописа. Године 1990. објављен је његов први стрип-албум „Sperma in kri“, који својим херметичким садржајем састављеним из цитата Хегела, Лакана и Маркиза де Сада, те превасходно оригиналним цртежом у стилу дрвореза, није изашао из жанра андерграунда. Стога се Ситар 1992. године одлучује за професионалан и комерцијалан приступ, те у „Дневнику“ десет година објављује хумористички новински стрип „Бучманови“ који је изашао и у четири албума. До данас је објавио седамнаест жанровски различитих албума, у распону од дечјих и тинејџерских, у којима га првенствено занима однос младих према љубави, сексу, алкохолу и дрогама, преко еротских, до њему најдражих, друштвено-критичких стрипова, (...) а усредсређује се на аномалије попут национализма, шовинизма, расизма, ксенофобије и хомофобије, које су иначе испреплетене у читавом његовом стрип опусу. Карактеристичан је његов албум „Главе“ у ком у педесет кратких прича које се надовезују једна на другу „сецира“ целокупно словеначко друштво. Његов најјеретичнији, а уједно и потпуно независан стрип који се и у самој тематици и у стилистици разликује, како од ставова државних институција и мишљења грађанских покрета, тако и од било каквих стрипских модних струја и утицаја, свакако је „Прича о Богу“. За фиктивну биографску причу „Дневник Ане Танк“, која је преведена на српски и енглески језик, добио је 2008. године награду „Златна крушка“ која се у Словенији додељује у области најквалитетнијег омладинског штива. Поред стрипова, бави се и карикатуром, па ваља споменути његову адаптацију старих словеначких пословица у књизи „Стрипословице“ које у Ситаровом извођењу добијају сасвим ново значење. Бави се и илустрацијом, а у том домену најинтригантнији су његови цртежи Плаутових „Магараца“. На Новосадском сајму књига 2012. године, награђене су му илустрације за роман „Бело-црвено“ Дороте Масловске. Ситар је и велики познавалац стрипа, те је написао четири књиге из теорије и историје стрипа. Редовно пише рецензије и критике за словеначки књижевни месечник „Литература“, те теоријске текстове у различитим ревијама у Словенији и у свету, поготово на подручју СФР Југославије, где је и чест и радо виђен гост различитих стрип-фестивала.