ЧЕТВРТАК, 14. НОВЕМБАР У 19.00 ВЕЛИКА САЛА

ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА: СТРИП И ИЛУСТРАЦИЈА

ДРУШТВО ЉУБИТЕЉА СТРИПА „МАКСИМ”: 90 ГОДИНА СТРИПА У ИЗДАЊИМА „ПОЛИТИКЕ“

трибина

90 година стрипа у „Политици“ - Кратак осврт на утицај издавачке куће „Политика“ на развој стрипа у Србији

Стрип у Србији постоји дуже од деведесет година. Можемо пронаћи његове претке у нашем фреско-сликарству средњег века, или Верешчагиновим протостриповима у часопису „Нова искра“ из XIX века, а његове почетке у стриповима из „Невена“ и сличних часописа тог доба. Али, сви се слажу да је датум када је стрип ушао на велика врата у свест и срца српских читалаца 21. октобар 1934, када је у дневним новинама „Политика“ изашао први наставак стрипа „Тајни агент X-9“ Дешајела Хемета и Алекса Рејмонда. Да ли су људи из „Политике“ знали шта ће настати након објављивања тих каишева, или је то био „уторак као и сваки други“ за њих, нећемо никад сазнати, али оно што са сигурношћу можемо рећи јесте да је тај догађај усмерио наше ауторе у правцу који до тада нису узимали у разматрање, барем не у том облику. Оно што засигурно можемо рећи је да сам назив „стрип“ који данас користимо када говоримо о том медију дугујемо уреднику Душану - Дуди Тимотијевићу, који је, исправно схвативши који део америчке кованице „Comic Strip“ треба да искористи, дао име новом виду ликовног (и литерарног) изражавања.

Експлозија која је уследила на домаћој сцени донела је невероватну продукцију стрипова који су, захваљујући свом квалитету, ускоро објављивани у европским листовима, као што је „Принцеза Ру“ Ђорђа Лобачева, или „Грофица Марго“ Константина Кузњецова. Ђука Јанковић црта „Максима“, Никола Навојев црта „Тарцанету“, „Зигомара“, Сергеј Соловјев „Царевог штитоношу“, „Ајванхоа“, ту су Иван Шеншин, Всеволод Гуљевич, Мома Марковић са сценаристкињом Љубинком Бобић прави „Ристу спортисту“, Власта Белкић пародира „Тајног агента Х-9“ у стрипу „Шаљиви доживљаји детектива Харија Вилкса“... Списак аутора је подугачак, а стрипова које су урадили много дужи.

„Политика“ је у својим издањима отпочетка имала домаће ауторе. Од Бране Цветковића, Владимира Жедринског и Ђорђа Лобачева у „Политици за децу“, преко предратних и послератних аутора у „Политикином забавнику“ попут Новице Круљевића, Боже Веселиновића, Лудвига Фишера, Бране Јовановића, Лазе Средановића, Душана - Дуде Вукојева, Миомира Томића, до новијих времена и аутора као што су Алекса Гајић, Милан Јовановић или Тони Радев. Издања попут часописа „Здраво“ или „ТВ Ревија“ доносила су радове Ненада Милићевића и „ТВ Радојицу“ Дејана Настића. У „Експрес политици“ своје ране радове објављује Рајко Милошевић Гера. У време санкција „Микијев забавник“ постаје „Мали забавник“ и доноси радове Николе Митровића Кокана, Бојане Димитровски и Бобана Савића Гета. И тако је све до данас, где „Политикин забавник“ доноси стрипове домаћих аутора, добитника награда на Салону стрипа у Студентском културном центру Београд.  (Боривоје Грбић)