СРЕДА, 7. ФЕБРУАР У 19.00
Снежана Пешић Ранчић и Милош Декић

изложба слика и инсталација
Снежана Пешић Ранчић завршила је Факултет примењених уметности, одсек текстил. Члан је УЛУПУДС-а. Била је и председница Уменичког савета УЛУПУДС-а од 2018-2022. Кооснивач је међународне концептуалне изложбе „Померање граница“. Као модни креатор радила је у више фирми, као и у властитом предузећу до 2006. Од тада, бави се сликарством и другим облицима уметности. Излагала је у земљи и иностранству на више самосталних изложби. Дела јој се налазе у Музеју примењене уметности, Галерији „Цептер“ и другим уметничким институцијама.

Милош Декић рођен у Приштини, живи и ради у Љубљани. Студирање графике завршио је код професора Стефана Шимончича у Љубљани. Члан је Удружења ДЗСЛУ-а и Љубљанске секције ДЛУЛ-а, као и УЛУПУДС-а. Имао је више самосталних изложби и наградa и дела му се налазе у земљи и иностранству.

Визуелна поезија јесу речи које детерминишу и спајају креације ових стилски другачијих уметника и у непрекинутом визуелном дијалогу склапају се у целину која функционише на универзалном принципу јединства различитости, животне мудрости, јина и јанга са геометријско-лирском апстракцијом употпуњеном симболима, насупрот људској фигурацији.

Својеврстан дијалог између два различита уметника по стилу и схватању уметности, Снежане која фигурацијом у светлим тоновима, својом особеном техником сликања акрилом на флизелину представља контрапункт Милошевим комплексним радовима који су реализовани у различитим медијима, специфичним ликовним језиком који је богат причама, симболима и бројевима који нас воде ка другим начинима разумевања. Радови су изведени на тамној позадини чинећи црно-бели контраст који преводи категорију слике и садржаја у амбијенталну и вишезначну структуру, прекида линеарну причу и инсистира на спонтаности, ирационалном и слободи облика, што је одликује Art informel, Милошев стваралачки правац.

Изложба показује да бело може са црним, креира ново стање духа, коегзистенцију супротности, дочарава склад и поезију у једном стваралачком дијалогу, тако неопходном и неминовном. (П. Стојановић)