СРЕДА, 5. ЈУН У 19.00

Програм гостујуће 56. Мајске изложбе УЛУПУДС-а

Сандра Стерле (Хрватска), Горан Шкофић (Хрватска), Гилдо Бавчевић (Хрватска), Ивана Косановић (Србија), Марко Грба Сингх (Србија), Иван Марковић (Србија) и Ну Симакина (Русија)

Кустос 56. Мајске изложбе: Јелена Павићевић, теоретичарка уметности

Мајска изложба УЛУПУДС-а представља једну од најзначајнијих и најобимнијих изложби - манифестација из домена примењених уметности и дизајна на нивоу Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије. Мајска изложба представља особеност по томе што је реч о реткој манифестацији у оквиру које се презентују радови свих девет секција примењених уметности (архитектура, дизајн, вајарство, текстил и савремено одевање, дизајн керамике и стакла, сценографија и костимографија, сликарство и графика, уметничка фотографија и теорија, историја и критика уметности).

У циљу поспешивања регионалне сарадње, креирања интеркултурног дијалога и успостављања платформе за афирмацију и брендирање балканског дизајна, организатори изложбе одлучили су да поново уведу у програм представљање дела уметника са постјугословенског простора.

У оквиру гостујућег програма 56. Мајске изложбе која се одвија под називом „Генеза“, у СКЦ-у ће бити представљена изложба радова уметника из Београда и региона, чији је доминанти медиј уметничког исказа видео-арт.

С обзиром на свој дугогодишњи традиционални приступ уметности, који се базира на секцијском излагању и категорисању личне експресије, истицање видео радова има за циљ да на неки начин приближи иновативне методе млађим генерацијама, посебно јер су се „нови медији“, као миксмедија, академски позиционирали на Факултету ликовних уметности у Београду. Такође, идеја је и да се успостави сарадња са регионалним уметницима и уметницима других удружења у Београду.

Сваки од радова на неки начин одговара на тему „Генезе“, јер је она у бити бескрајно стварање и може се интерпретирати на различите начине... интеракција између радова отворила би поље за промишљање о стварању појава, које су нашем друштву својствене, како би се постигао дијалог између посматрача и рада, али и на релацији рад-посматрач-рад.