УТОРАК, 24. МАЈ У 19.00 ВЕЛИКА САЛА

циклус: Извођење поезије на филму

предавање и разговор са анализом инсерата из филмова

предавачи: Тијана Саватић и Стеван Вуковић

Абу’л Фат Омар Ибн Ибрахим Хајам, персијски научник, мислилац и песник живео је крајем једанаестог и почетком дванаестог века, али је на западу постао веома популаран тек у деветнаестом, и то посебно заслугом прерафаелита, а и новом модом оријентализма у култури у уметности која је тада захватала европски континент. Цитирање његових стихова може се пратити готово у континуитету још од самих почетака кинематографије, па све до данас (био је веома коришћен филмски лик, а његове песме референца пре тачно сто година). Један од новијих филмова у којем они играју знатну улогу јесте „Краљица пустинје“ Вернера Херцога, из 2015, а појављују се у филмовима потпуно дивергентних и стилских и жанровских одредница, од „Дванеаст мајмуна“, ироничне дистопије Терија Гилијама из 1995. до класичног вестерна „Дуел на сунцу“ Кинга Видора из 1946, бизарног квазибиографског филма Кена Расела о Рудолфу Валентину, снимљеног 1977, под називом „Валентино“, до „Неверне“ Адриана Лина из 2002, као неке врсте римејка „Неверне жене“ Клода Шаброла из 1969. Наравно, поред мноштва европских и америчких аутора, ту су и ирански, од Даријуша Мерџуиа и његовог филма „Добро је бити назад“, из 2012, преко Мохсена Мохмалбафа и филма „Тишина“ из 1998, Абаса Кијаростамија, то јест филма „Ветар ће нас носити“, па све до иранско-јерменског аутора Варуја Карима Масихија, то јест његовог филма „Сумња“ из 2009.