PETAK, 23. APRIL GALERIJA SKC NOVI BEOGRAD

izložba slika
Mirjana Tijanić (1963. Tuzla) detinjstvo i mladost provela je sa porodicom u Beogradu, Vašingtonu i Lusaki. Zvanje diplomiranog likovnog umetnika stekla je na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru - modul slikarstvo, departman u Nišu u klasi prof. Fehima Huskovića. Bavi se slikarstvom, grafikom i umetničkom fotografijom. Nagrade: 2019. Priznanje VI Bijenala akvarela malog formata, Galerija SKC Novi Beograd ; 2018. Nagrada za ex libris XIV-th International Ex libris Competition Ruse, Bugarska; Pohvala za fotografiju „Motori 2013“ i „Motori 2016“ (FKVSV), Novi Sad; 2014. I nagrada za fotografiju „Motori 2014“ (FKVSV), Novi Sad; 2013. III nagrada za kolekciju fotografija na VIII izložbi digitalne fotografije Vojvodine (FKVSV), Novi Sad.
„Čovek je priroda. Ova činjenica jasna je čak i pre nego što se o njoj počne razmišljati. Naša tela su priroda, sve oko nas je priroda, sve je univerzum. Sve je živo i sve je nastalo od iste materije. Ljudi su ne samo tvorevina prirode, već njen sastavni deo. Priroda je u nama isto toliko koliko smo i mi u njoj.
Mi nismo nešto što je različito, mi nismo iz neke strane dimenzije, stranci na nekakvom tuđinskom brodu. Mi se, nažalost, osećamo tako, jer smo dozvolili da ego načini tu veštačku podelu i da nas otuđi od naše prave suštine i izgubi osnovni uslov kako slobode, tako i opstanka. Ljudi se anksiozno okružuju zidovima i objektima i u isto vreme uništavaju svet oko sebe. Možemo reći da se cela moderna civilizacija vrti oko otuđivanja čoveka od prirode, pokušaja kontrolisanja prirode, kompenzacije inferiornosti, što u većini slučajeva uključuje uništavanje prirode. Apokalipsa se desila. Proputovali smo je uništavajući biljni i životinjski svet i planetu kao takvu. Veo je otkriven i sada na ruševinama moramo iznova graditi zajedništvo sa prirodom da bismo opstali kao vrsta.“ (T. M.)