ПОНЕДЕЉАК, 29. ЈУН 2015. У 19.00 (ТРАЈЕ ДО 10. ЈУЛА)

ГАЛЕРИЈА СКЦ

изложба слика
„Јелена Савић ствара екранске слике. То је неизбежно, то је начин да се буде у интеракцији са свим осталим, део живота у друштву и ери екрана. Стварајући слике, она гради сложен однос између њихових појавности, значења, историјског, али и личног, сентименталног контекста, то је однос између статичног, непроменљивог, и динамичног, између фрагментарног и целовитог, оствареног и потенцијала да нешто буде остварено. Јеленин рад је инсталација коју чини низ графика и видео – петнаест класичних и један динамичан екран – шеснаест слика прошлости. Могу се одредити тачке у времену на које се Меморија ослања – касни 18. век и акватинта, средина XX века и први телевизори, 1973. година и телевизор Минирама, дизајнерско дело Бориса Розмана, чији је екран, односно његову форму, уметница преузела за сопствене екране, потом и 2013. година, која се чита на маргинама отисака, током које су настајали Јеленини први класични екрани. Али, постоје и нека неодређена времена, позната само ауторки, или чак ни њој самој. Јелена Савић бележи ситуације и догађаје које проживљава, претвара их у слике, придружује им друге, преузете, опште познате, спаја их пажљиво бирајући какав ће однос између делова нове, будуће слике да успостави, на који начин ће поновљеном призору дати ново значење… А затим, од тих нових, међусобно врло различитих слика, ствара зачуђујуће хомогену целину која то јесте јер је сачинјена од фрагмената живота уметнице.
У ери екрана, промицање више није тако хитро и слике прошлости је, бар на први поглед, лакше задржати. Али, да ли је захваљујући томе могуће изнова доживети тренутак спознаје? Начин на који слике прошлости, истовремено и скорашње и давне и личне и било чије, или свачије, закратко просину са екрана Јелене Савић, ствара се осећај да јесте.“
Владимир Ранковић
Јелена Савић, (Врање, 1991). Дипломирала је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, одсек за примењену и ликовну уметност, 2014. године. Студент је мастер студија на Факултету примењених уметности у Београду, одсек примењена графика, атеље Графика и књига.
Реализовала је две самосталне изложбе и својим графичким листовима и цртежима учествовала на више колективних. Добитник је „Малог печата” Нишког графичког круга 2012. године и награде на X7. Бијеналу студентске графике Србије.