УТОРАК, 17. АПРИЛ У 19.00

ГАЛЕРИЈА СКЦ

Изложба мексичких  уметника „Графичке визије 5“ је нови сегмент Пројекта континуиране међународне сарадње мр Лепосаве Милошевић Сибиновић, који је у претходним истоименим изложбама 1, 2, 3 и 4 имао знатног одјека у стручној и широј културној јавности. Радови  су настали у Мексику, земљи богате ликовне традиције, реализовани у различитим техникама у Атељеу за истраживања и продукцију графике „Карлос Олачеа“ (Царлос Олацхеа), основаног 1984. године који ради у оквиру Факултета за ликовну уметност и дизајн Националног универзитета и двовековне Националне академије „Сан Карлос“.  Атеље подржава истраживање, отвара нове уметничке могућности у домену савремене графике, каталогизује, чува и промовише  урађене радове, остварује професионалну сарадњу са образовним установама, музејима, културним центрима, учествује на конкурсима и бијеналима у земљи и иностранству. Пет аутора представљених  на изложби са 31 делом имају солидно уметничко образовање, успешну каријеру, рођени су и живе у Мексику, учесници су бројних бијенала и радионица, добитници награда и признања. Њихови радови су одраз мексичког поднебља, повезују богату традицију са савременим ликовним изразом, имају препознатљив рукопис, изузетно владају графичким техникама.                              
Моника Гутиерес Мартинес (Мóница Гутиéррез Мартíнез) сенкама означава несвесно и отуђено у самој личности и окружењу.  Ликовно их материјализује  уврнутим фигурама чудовишта, дотрајалих тела  која се крећу у сеновитим просторима и спајају са подлогом. Гама сивих и линије променљиве  деблјине које оставља литографска оловка доприносе утиску органске текстуре изопачених и агресивних фигура.                                                                                                                          Енеида Ернандес Домингес (Енеида Хернáндез Домíнгуез) обликује органске  и геометријске форме, апстрактни свет архетипа женског принципа стварања као што су: вода, змија, ткање, земља, месечеве мене и морске шкољке. У графичком процесу  између осталог користи штампарске интервенције, исецајући и повезујући их попут колажа. Такође користи модуле за варијације на истој позицији помоћу различитих боја. Тиме обогаћује композицију и илузију нађених дуалитета.
Итсел Касимиро Крус (Итзел Цасимиро Цруз) серијом “Интимни објекти“ износи дубоко лични однос  и поредак. На свакој графици композиција укључује фиоке и сатове као улаз у реално непостојећи свет због промењене логике и фрагментације објеката. Мада су објекти препознатљиве форме (показивачи времена, рибе, кавези, зупчаници, писаћа машина) изменом релација добијају нова значења у неограниченом пољу маште и право аутора на сасвим интимну логику.
Дијана Моралес Галисиа (Диана Моралес Галициа) тежи представљању урбаног преко цртежа и графике. Линијом као главним изражајним елементом постиже игру планова.  Динамика у композиције остварује уз привилегију транспарентности и светлости која избија из таме. Ликовно прво осваја простор а онда га ослобађа. Урбани амбијент без присуства људи, простудираних делова и целине, рашчлањен и склопљен  садржи дозу тескобе и сложености.
Марта Муњос Аристисабал (Мартха Муñоз Аристизабал), осетљива на разградњу  земље која пати од неумерености радове заснива на понављању елемената у омеђеној површини. У оквиру дводимензионалног не везује се за егзактно понављање  једне матрице. Различитим омеђењем  површине визуелног наратива приказује да се маса другачије распоређује на истом месту. Естетско искуство помаже упознавању могућности нашег суживота на конкретној територији. Мартине дводимензионалне графичке заставе имају концепт умножених оригинала.