ПЕТАК, 2. СЕПТЕМБАР У 19.00 (ТРАЈЕ ДО 21. СЕПТЕМБРА)

изложба слика  

„Аутор се представља апстрактним сликама великог формата. Оно што  уметника привлачи још од студентских дана јесу квадратни  и велики формати  као утицај истраживања зидног сликарства. Квадрат представља  земаљско постојање  и  статично савршенство у односу на круг који  је симбол неба. На његовим сликама видљива је игра и експеримент бојама и аплицирање разних материјала директно на слику. На квадратним формама које прате формат слике, Савић наноси боју, некад пастозно, а некад лазурно, прска је по платну, пише, додаје слова, речи, што слици даје динамику, покрет и експресивност. Текстуру добија тако што користи технику асамблажа и лепи делове јуте, плуте, шпер плоче, песка, дајући слици нови карактер. Понекад, у заносу, излази из формата слике сликајући по раму и правећи  тродимензионалне објекте.

Својим сликама код посматрача буди радозналост јер апстрактне слике су флуентне, отворене за тумачење, читање и доживљавање, захтевају машту, интуицију, а не разум.“ Кристинка Селаковић

Бојан Савић рођен је 1975. године у Београду где се и школовао. Факултет примењених уметности и дизајна завршио је 2001. године на одсеку за зидно сликарство и рестаурацију, у класи професора Слободана Ђуричковића. Од 2018. године ради као самостални уметник. Остварио је више од 25 самосталних и око 100 групних изложби. Његове слике из разних опуса налазе се у многим земљама Европе и света. Осим сликања бави се и педагошким радом. Тренутно је  посвећен art терапији  и раду са људима оболелим од церебралне парализе.

„Интересованје за квадратни формат појавило се још у доба студија на факултету.  И још увек постоји, не бледи... Увек му се враћам, не одлази... Мој златни пресек... Велики формати преко метра су сан... борба... прилика... Сањам снове, али их и остварујем. Поштујем процес...  Сањам, борим се, препознајем прилике (тренутке и просторе). Уживам у њима.

НЕКАД ДАЈЕМ ТЕШКЕ ЗАДАТКЕ СЕБИ... сликати, не лагати, излагати... веровати да ћу опстати... устати и покушати поново. То је за мене сликарство. Сићи са стазе слонова...

Многи људи не разумеју апстракцију... Ма не разумем је ни ја... али то је простор или тренутак  у коме долазим у контакт са самим собом, где сусрећем Бојана кога не познајем, али осећам  оно што је испод површине. Сликам, развијам се, покушавам... Апстрактна техника настаје у процесу  самопреиспитивања, експресивни гест је потреба да проширим видике, да померим границу и упознам себе. Као што рекох прилика.

Апстрактна  и квадратна форма даје  могућност сагледавања ствари из више углова, баш оно што ми треба. Радим са асамблажом, деловима јуте, шпер плоче, плуте које директно аплицирам на рад, тражећи нову форму и текстуру... тражећи изгубљену  равнотежу. Кажу да колор осликава мој весели карактер... вероватно је истина, али  и мени је потребна граница, да не претерам, да излажем, да видим реакције, да кажу људи: можеш ти то  боље. Као и увек... Поштујем процес... сањам, борим се, препознајем прилике... Радознао сам шта све може да се доживи док уметник ствара, а да притом искључи већи део разума и води се интуицијом. Надам се да напредујем... Да ли је назив „Анатомија духа“ добар  назив за изложбу? Не знам, ваљда јесте, али оно што знам да када стварам ослањам се на срце, радим то искрено... не бојим се критике. Трудим се да будем храбар. Тек са последњих 10 одсто снаге размишљам о финалном решењу како да завршим слику, односно о путу  како да се вратим кући у реалност.“

Бојан Савић