PETAK, 2. SEPTEMBAR U 19.00 (TRAJE DO 21. SEPTEMBRA)
izložba slika
„Autor se predstavlja apstraktnim slikama velikog formata. Ono što umetnika privlači još od studentskih dana jesu kvadratni i veliki formati kao uticaj istraživanja zidnog slikarstva. Kvadrat predstavlja zemaljsko postojanje i statično savršenstvo u odnosu na krug koji je simbol neba. Na njegovim slikama vidljiva je igra i eksperiment bojama i apliciranje raznih materijala direktno na sliku. Na kvadratnim formama koje prate format slike, Savić nanosi boju, nekad pastozno, a nekad lazurno, prska je po platnu, piše, dodaje slova, reči, što slici daje dinamiku, pokret i ekspresivnost. Teksturu dobija tako što koristi tehniku asamblaža i lepi delove jute, plute, šper ploče, peska, dajući slici novi karakter. Ponekad, u zanosu, izlazi iz formata slike slikajući po ramu i praveći trodimenzionalne objekte.
Svojim slikama kod posmatrača budi radoznalost jer apstraktne slike su fluentne, otvorene za tumačenje, čitanje i doživljavanje, zahtevaju maštu, intuiciju, a ne razum.“ Kristinka Selaković
Bojan Savić rođen je 1975. godine u Beogradu gde se i školovao. Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna završio je 2001. godine na odseku za zidno slikarstvo i restauraciju, u klasi profesora Slobodana Đuričkovića. Od 2018. godine radi kao samostalni umetnik. Ostvario je više od 25 samostalnih i oko 100 grupnih izložbi. Njegove slike iz raznih opusa nalaze se u mnogim zemljama Evrope i sveta. Osim slikanja bavi se i pedagoškim radom. Trenutno je posvećen art terapiji i radu sa ljudima obolelim od cerebralne paralize.
„Interesovanje za kvadratni format pojavilo se još u doba studija na fakultetu. I još uvek postoji, ne bledi... Uvek mu se vraćam, ne odlazi... Moj zlatni presek... Veliki formati preko metra su san... borba... prilika... Sanjam snove, ali ih i ostvarujem. Poštujem proces... Sanjam, borim se, prepoznajem prilike (trenutke i prostore). Uživam u njima.
NEKAD DAJEM TEŠKE ZADATKE SEBI... slikati, ne lagati, izlagati... verovati da ću opstati... ustati i pokušati ponovo. To je za mene slikarstvo. Sići sa staze slonova...
Mnogi ljudi ne razumeju apstrakciju... Ma ne razumem je ni ja... ali to je prostor ili trenutak u kome dolazim u kontakt sa samim sobom, gde susrećem Bojana koga ne poznajem, ali osećam ono što je ispod površine. Slikam, razvijam se, pokušavam... Apstraktna tehnika nastaje u procesu samopreispitivanja, ekspresivni gest je potreba da proširim vidike, da pomerim granicu i upoznam sebe. Kao što rekoh prilika.
Apstraktna i kvadratna forma daje mogućnost sagledavanja stvari iz više uglova, baš ono što mi treba. Radim sa asamblažom, delovima jute, šper ploče, plute koje direktno apliciram na rad, tražeći novu formu i teksturu... tražeći izgubljenu ravnotežu. Kažu da kolor oslikava moj veseli karakter... verovatno je istina, ali i meni je potrebna granica, da ne preteram, da izlažem, da vidim reakcije, da kažu ljudi: možeš ti to bolje. Kao i uvek... Poštujem proces... sanjam, borim se, prepoznajem prilike... Radoznao sam šta sve može da se doživi dok umetnik stvara, a da pritom isključi veći deo razuma i vodi se intuicijom. Nadam se da napredujem... Da li je naziv „Anatomija duha“ dobar naziv za izložbu? Ne znam, valjda jeste, ali ono što znam da kada stvaram oslanjam se na srce, radim to iskreno... ne bojim se kritike. Trudim se da budem hrabar. Tek sa poslednjih 10 odsto snage razmišljam o finalnom rešenju kako da završim sliku, odnosno o putu kako da se vratim kući u realnost.“
Bojan Savić
|
|
|
|
|
|
