1 - 9. ДЕЦЕМБАР
ЦИКЛУС ИЗЛОЖБИ: СТРИП И ИЛУСТРАЦИЈА
ДРУШТВО ЉУБИТЕЉА СТРИПА „МАКСИМ“:
60 ГОДИНА ЕДИЦИЈЕ „НИКАД РОБОМ“
изложба
Атанацковић, Богичевић, Веселиновић, Ђурђић, Жижовић, Јовановић, Митровић, Николић, Плавшић, Радичевић...
У историји српског стрипа, ако изузмемо предратне издаваче, нема важнијег од „Дечјих новина“, а у бројним издањима „Дечјих новина“ нема важније едиције од „Никад робом“. Од скромних почетака у облику школског листа, за релативно кратко време, Срећко Јовановић и његов уреднички тим успели су да направе гиганта на домаћој издавачкој сцени.
Зашто је „Никад робом“ наслов толико важнији од свих осталих?
Што се тиче „Дечјих новина“, „Никад робом“ био је савршени полигон за испробавање нових приступа и тема, формата и обима који је био „лак за произвести“, тако да су свеске могле задовољити потражњу читалаца. То се показало као добар избор када су „Мирко и Славко“ заузели трон у продаји домаћих стрип издања. Неки би рекли да су се звезде поклопиле, али, читајући Срећков „Велики сан“ у коме описује своје дружење са Десимиром Жижовићем Буином и схватајући каква је особа Буин био, сви су изгледи да је за успех „Мирка и Славка“ најзаслужнија лична инвестираност аутора у серијал који је писао и цртао црпући своја искуства, и проткао својим приступом животу.
Поред „Мирка и Славка“, „Никад робом“ подарио нам је „Тајанственог витеза“, „Аканта“, „Блажу и Јелицу“, „Дабишу“, али и бројне друге ликове, како из српске историје и књижевности, тако и из историја и књижевности осталих делова Југославије. Зато је ова изложба замишљена као један у низу прилога за историју српског стрипа, као подсетник на трудбенике који су дизали српски стрип из пепела, и као подстрек будућим истраживачима. (Боривоје Грбић)