30. СЕПТЕМБАР - 2. ОКТОБАР

19. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД

ПЕТАК, 30. СЕПТЕМБАР У 13.00 ВЕЛИКА САЛА

ПРЕСС КОНФЕРЕНЦИЈА САЛОНА СТРИПА 2022. И ОТВАРАЊЕ ФЕСТИВАЛА

30. СЕПТЕМБАР - 2. ОКТОБАР (16.00 - 21.00) ВЕЛИКА САЛА

ГОВОРНИ И ТРИБИНСКИ ПРОГРАМИ САЛОНА

30. СЕПТЕМБАР - 2. ОКТОБАР (10.00 - 21.00) КЛУБ СКЦ

БЕРЗА СТРИПА

30. СЕПТЕМБАР - 15. ОКТОБАР (8.00 - 20.00)

ИЗЛОЖБЕ САЛОНА 2022.

 

Најзначајнији сегмент програма 19. Међународног салона стрипа 2022. године свакако је велика документарна ретроспектива Андрије Мауровића у ауторском концепту и селекцији изложбених експоната Вељка Крулчића, угледног загребачког издавача и историчара стрипа. Андрија Мауровић био је сликар, илустратор, цртач стрипова и једна од најмаркантнијих уметничких фигура како у Хрватској, тако и на југословенским просторима. Јединственим начином живота изразитог уметника и аутентичним сликарским рукописом привлачио је пажњу публике и читалаштва својим илустрацијама за насловне странице књига и часописа, новинским прича,ма те портретима филмских глумаца и посебно узбудљивим стриповима.

Значај ове галеријске поставке, коју прати и програм промоције најновијих издања о Мауровићу, понајбоље је садржан у Крулчићевом називу изложбе „Мауровић, Стари мачак, још једном (или - први пут) у Београду?“ Рекли бисмо, свакако први пут у овако јединственом и оволико обимном концепту, посебно припремљеном за овај фестивал.

Други, веома значајан сегмент овогодишњег фестивала, јесте изложба водећег словеначког уметника андерграунд или, прецизније речено, ауторског стрипа Истока Ситара који је, истини за вољу, до сада објавио седамнаест жанровски различитих албума. У њима превасходно разматра однос младих према љубави, еротици, алкохолу, дрогама, друштвено-критичким темама, а усредсређује се на аномалије попут национализма, шовинизма, расизма, ксенофобије и хомофобије, које су иначе испреплетене у читавом његовом стриповском опусу.

Његова изложба под називом „Љубавне приче Истока Ситара“ у већем делу доноси илустрације пре свега аутентичног стилског израза, а затим и високог степена квалитета ликовног знања и изузетне уметничке вредности. Реч је о већ етаблираном уметнику на овим просторима чија су дела превођена на српски језик, па су на изложби заступљене и стрип табле из овдашњих издања, као и кратак библиографски и портретни сегмент аутора.

Ексклузивност програма Салона стрипа 2022. чини и гостовање италијанског уметника Данијела Меучија (Даниеле Меуцци), аутора графичког романа „Тесла: Човек који је обликовао будућност“, (Комсхе, Београд, 2022). Прича заснована на интервјуу који је Никола Тесла дао часопису „Либерти“ 1935. године, оживљена је дивном техником акварела и, како каже приређивач издања, намењена свима који желе да науче више о животу овог изузетног проналазача.

Поменуте изложбе, као и велика документарна ретроспективна изложба Слободана Ивкова, добитника Салонове награде за животно дело и пратеће изложбе фестивала („Гранд Приx Салона 2003 – 2022“; „Лауреати Салона 2003 – 2022“; „Овде, на овом месту...#2“), биће доступне посетиоцима од 30. септембра до 15. октобра. Говорни - предавачки и трибински програми, као и незаобилазна Салонова берза стрипа, трајаће од 30. септембра до 2. октобра 2022. године.

Мики Пјешчић, уредник Салона стрипа

ГОСТИ САЛОНА СТРИПА:

ИСТОК СИТАР (Словенија)

Исток Ситар (Изток Ситар) рођен је 1962. године у Љубљани, где је завршио дизајнерску школу. Свој први (помало аутобиографски) стрип „Ко је убио цртача стрипова“ објавио је 1984. године у књижевном часопису „Ментор“. Од тада, под својим именом или псеудонимом Нинел, објављује стрипове и карикатуре у већини словеначких новина и часописа. Године 1990. објављен је његов први стрип албум „Сперма in кри“ који својим херметичким садржајем, састављеним из цитата Хегела, Лакана и Маркиза де Сада, те превасходно оригиналним цртежом у стилу дрвореза, није изашао из жанра андерграунда. Стога се Ситар 1992. године одлучује за професионалан и комерцијалан приступ, те у „Дневнику“ десет година објављује хумористички новински стрип „Бучманови“ који је изашао и у четири албума. До данас је објавио седамнаест жанровски различитих албума, у распону од дечјих и тинејджерских, у којима га првенствено занима однос младих према љубави, сексу, алкохолу и дрогама, преко еротских, до њему најдражих, друштвено-критичких стрипова, (...) а усредсређује се на аномалије попут национализма, шовинизма, расизма, ксенофобије и хомофобије које су иначе испреплетене у читавом његовом стриповском опусу. Карактеристичан је његов албум „Главе“ у ком, у педесет кратких прича које се надовезују једна на другу, „сецира“ целокупно словеначко друштво. Његов најјеретичнији, а уједно и потпуно независан стрип који се и у самој тематици и у стилистици разликује, како од ставова државних институција и мишљења грађанских покрета, тако и од било каквих стриповских модних струја и утицаја, свакако је „Прича о Богу“. За фиктивну биографску причу „Дневник Ане Танк“, која је преведена на српски и енглески језик, добио је 2008. године награду „Златна крушка“ која се у Словенији додељује у области најквалитетнијег омладинског штива. Поред стрипова, бави се и карикатуром, па ваља споменути његову адаптацију старих словеначких пословица у књизи „Стрипословице“ које у Ситаровом извођењу добијају сасвим ново значење. Бави се и илустрацијом, а у том домену најинтригантнији су његови цртежи Плаутових „Магараца“. На новосадском Сајму књига 2012. године, награђене су му илустрације за роман „Бело-црвено“ Дороте Масловске. Ситар је и велики познавалац стрипа, те је написао четири књиге из теорије и историје стрипа. Редовно пише рецензије и критике за словеначки књижевни месечник „Литература“, те теоријске текстове у различитим ревијама у Словенији и у свету, поготово на подручју бивше Југославије, где је и чест и радо виђен гост различитих стрип фестивала.

ВЕЉКО КРУЛЧИЋ (Хрватска)

(пројекат: Андрија Мауровић (1901-1981), документарна ретроспектива)

Вељко Крулчић (Пула, 1962) је професионални новинар, издавач и историчар стрипа. Интензивно се бави популаризацијом стрипа - пише о стрипу, приређује тематске и самосталне изложбе у Хрватској и иностранству, продуцира и пише сценарије за документарне филмове о стрип ауторима, учествује на стрип-фестивалима, округлим столовима, семинарима и симпозијумима. Кустос је многих великих ретроспективних изложби. Покретач је и уредник више стрип-библиотека, аутор више значајних стрип-монографија, приређивач и уредник бројних албума и књига стрипа међу којима доминантно место заузимају публикована дела Андрије Мауровића.

Између осталог, иницијатор је и награде за животно дело у подручју хрватског стрипа „Андрија Мауровић“ коју од 2009. године додељује удружење „Art 9“.

Андрија Мауровић био је велики сликар и још већи уметник стрипа. Својим надахнутим сликовним серијама подстицао је машту омладине још пре Другог светског рата подучавајући је о победи правде, истине и добра над злом.

Познатији као илустратор, цртач стрипова и сликар реклама за филмове, Андрија Мауровић је својим препознатљивим сликарским рукописом неодољиво привлачио пажњу читалаца насловним страницама књига, часописа, новинских прича, те портретима филмских глумаца и посебно узбудљивим стриповима.

Својевремено су најтраженија забавна издања била, од страних, „Шерлок Холмс“ и „Арсен Лупен“, а од домаћих аутора Загоркини романи и Мауровићеви стрипови у „Оку“ и „Мики стрипу“. По наслову његовог најпознатијег стрипа „Олд Мицкеy“, Мауровића су називали Стари мачак. А тај Стари мачак, у сарадњи са сјајним текстописцем, новинаром Фрањом Фуисом, који се потписивао као ФРА МА ФУ, знао је да тако узбуди читаоце да су се наставци његових стрипова у правом смислу речи грабили од продаваца новина.

У даноноћној борби с временом, пошто су новине, издавачи, кинематографи, сви из дана у дан захтевали нове наставке, нове илустрације и нове најаве филмова, Мауровић је у временској стисци имао мало слободних тренутака за одмор од „комерцијалног” посла како би своју уметничку душу посветио сликарским платнима.

Тек повремено, стизао је да на њима овековечи своје море Бококоторског залива и пусти крила медитеранској души да четкицом опева лепоте родног поднебља. Тамо, у месту Муо, рођен је 29. марта 1901. године. Последње године живота провео је као самотни чудак, живећи испоснички, другујући с природом. Андрија Мауровић умро је 2. септембра 1981. године у Загребу.

ДАНИЈЕЛЕ МЕУЧИ (Италија)

Данијеле Меучи, (Даниеле Меуцци) познат и као Меу, италијански је уметник који живи у Београду. Рођен је у Спилимбергу у области Порденоне у североисточној Италији 1982. године. Одрастао је у Луки, малом и пријатном граду где је студирао уметност на локалном „Пасаља“ уметничком институту. Одрастање у Тоскани одиграло је важну улогу у његовом уметничком развоју, а Лука је представљала савршено окружење у коме је открио своју љубав према стрипу. Овај занимљиви градић познат је, наиме, по Фестивалу стрипа и игара, највећем ове врсте у Европи и другом у свету, после токијског „Комикета“.

Потом, одушевљен архитектонским дизајном, Данијеле одлази на студије архитектуре на Универзитет у Трсту. Његова љубав према зградама присутна је у свим његовим радовима. Након дипломирања, радио је као индустријски дизајнер у Италији, да би се затим преселио у Немачку ради истраживања својих интересованја на уметничкој андерграунд сцени у Берлину. Овај град који је стециште уметника, пружајући простор за алтернативно размишљање и боемски стил живота, представља изузетно место за све оне ствараоце који воле да експериментишу. У овом окружењу, Данијеле 2015. године постаје слободни уметник и починје да ради као соло илустратор и лого дизајнер.

У портази за инспирацијом, он ипак напушта Немачку да би завршио на Балкану. Почевши од 2017. године, сарађује са српском издавачком кућом „Комше“, за коју је до сада објавио два наслова. Први је „Сенке Београда“, својеврсна бојанка и збирка скица града у коме свако може да ослободи сопствену креативност. Његова друга књига је „Тесла - човек који је обликовао будућност“, графичка новела о истинском животу Николе Тесле објављена у енглеском и српском издању. Она је заснована на интервјуу који је овај чувени српски проналазач дао америчком часопису „Либерти“ 1935. године.

Ова графичка новела пружа увид у комплексну и хуману личност Николе Тесле, дистанцирајући се од његовог измишљеног лика, већ присутног у стрипу и на филму. Она је резултат двогодишњег истраживања током кога је аутор сакупио занимљиве и не толико познате истините приче о Теслином животу. Реч је о графичкој новели која на 200 страна експресивних акварела осликава Европу и Сјединјене Америчке Државе током тзв. Друге индустријске револуције, када је Тесла био један од најважнијих и најпознатијих проналазача. 

Београд је постао стални извор уметникове инспирације, а сусрет са српском културом дао му је безброј нових идеја. Шта је следеће тек остаје да се види.

СПЕЦИЈАЛНЕ НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА САЛОНА СТРИПА:

СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ САЛОНА 2022. ЗА ДОПРИНОС СРПСКОМ СТРИПУ

(Редакцијска комисија за доделу признања за допринос српском стрипу: Јасмина Пуцаревић, председник; Мики Пјешчић; др Александар Узелац)

Добитник: Слободан Ивков (1959), Београд

Слободан Ивков рођен је 7. фебруара 1959. у Суботици. Гимназију похађа у Суботици и Сомбору. Дипломирао је историју уметности и економију на Универзитету у Београду. За дипломски рад из предмета социологија на Економском факултету 1985. добија Октобарску награду Београда. Од 1986. до 1993. ради као графички дизајнер. Од јануара 1994. је у статусу слободног уметника. Осим стрипом, од 1979. професионално и као непосредни стваралац, бави се графичким дизајном, карикатуром, фотографијом, илустрацијом и фантастичном књижевношћу. Најпознатији стрипови које је цртао су из серије „Земљани“, али је у разним листовима и часописима објављивао и друге појединачне табле и каишеве. Самостална изложба стрипова у оквиру Културног центра Сомбора 2002. била је уједно и прва изложба стрипа у том граду. Био је сценариста неколико стотина табли стрипова других стрипара. Од 1979. па све до престанка тимског деловања средином осамдесетих, био је припадник стрип групе „Београдски круг 2“. Аутор је више тематских изложби, од којих је највећа и најпознатија, 60 година домаћег стрипа у Србији (у Србији и иностранству, 1995/1996), а запажене су и „Мала историја српског стрипа“ (КЦБ, 1998), „Филхармонија и стрип“ (Београдска филхармонија, 2001), „Стрип и позориште“ (Битеф театар, 1997). Био је један од селектора београдског Октобарског салона 1998. Аутор једине изложбе највећег српског илустратора Бранислава - Бране Јовановића (Кућа Ђуре Јакшића, 1999), као и изложбе Душана Гачића (КЦБ, 1999). Аутор српске селекције стрипова на колективној поставци „1х 59 мин“ у француском Ангулему 2000. Од 1986. члан је УЛУПУДС-а. До 2008. био је у Дизајн секцији, а од тада до данас је у Секцији за теорију, критику и историју уметности. Од 1987. члан је и УНС-а. Председник Уметничког савета и члан Управног одбора УЛУПУДС-а био је 2010-2012. године, а председник и члан Суда части УЛУПУДС-а 2015-2018. Од 1985. до гашења листа „Младост“ 1990. био је уредник стрип рубрике и критичар. Од 1988. објављује текстове о стрипу у НИН-у, а од краја 1991. је његов стални критичар за стрип. У периоду 2005 - 2006. о стрипу је редовно писао у културној рубрици „Политике“. Од јануара 2007. до августа 2009. је у рубрици „Култура“ београдског дневног листа „Блиц“ имао редовну колумну „Стрипарница“, а од маја 2015. пише колумну „Стрипологија“. У Светској енциклопедији стрипа Мориса Хорна (Маурице Хорн: The World Енцyцлопедиа of Цомицс, Цхелсеа Хоусе Публисхерс, УСА, 1998/2000) аутор је одредница о српским стрип ауторима. Примио је више награда за допринос стрипу. Поред осталих: признање „Павле Васић“ (1996) које заједно додељују Музеј примењене уметности, ФПУ и УЛУПУДС, као и награде на фестивалима стрипа у Зајечару (1996) и Лесковцу (2007). Добио је и три годишње награде за стваралаштво УЛУПУДС-а. Био је председник и/или члан многих жирија. Од 2004. има звање истакнути уметник. Живи и ради у Београду.

СРЕЋКО ЈОВАНОВИЋ - награда издавачке куће „Дечје новине Доситеј“ и Општине Горњи Милановац:

Добитник: Милија Белић (1954), Париз, Француска

Сликар, скулптор, теоретичар уметности Милија Белић један је од значајнијих представника геометријске апстракције у међународним оквирима. Рођен је 1954. у Рудовцима, Србија. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 1978. године. Одбранио је докторску тезу на Сорбони 1994, стекавши титулу доктора уметности и наука о уметности Париског Универзитета. Излагао је на великом броју самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству и добитник је више награда и признања. Објавио је следеће књиге: „Мета art“ (СКЦ, Београд, 1997), „Небеске приче“ (Библиотека града, Београд, 2000), „Апологија ритма“ (Апологие ду рyтхме, Л’Харматтан, Парис, 2002), „Омцикоус“ (Л’Age д’Хомме, Лаусанне, 2004), „Слика и свет“ (СКЦ, Београд, 2004), „Фотографије 1964 – 1978“ (Народна књига & Алфа, Београд, 2008), „Спиритус Мунди“ (Ред Боx, Београд, 2011), „Метафотографије“ Мирка Ловрића (Артгет & Цлио, Београд, 2015), „Изазов модерности“ (Архипелаг, Београд, 2017), „Ецце хомо“ (Чигоја & Друштво за културну сарадњу Србија-Француска, Београд, 2019), „Арс лонга“ (Уметничка галерија „Надежда Петровић“, Чачак, 2020). Дела му се налазе у следећим колекцијама: Национална библиотека, Париз; Музеј „Сатору Сато, Томе“ (Јапан); Музеј савремене уметности, Београд итд.

Већ као четрнаестогодишњак осваја прву награду на конкурсу за стрип популарног листа за младе „Кекец“, уз коментар жирија: „Префинјен осећај за графику. Цртачки најзрелији.“

Стрип и илустрација обележавају почетке уметничке каријере, посебно сарадња са „Дечјим новинама“ из Горњег Милановца у периоду од 1970. до 1975. године. У то време, поред бројних илустрација објављених у листовима „Дечје новине“ и „Тик-так“, реализује и низ кратких стрипова са својим јунацима, најпре за едицију „Никад робом“, а затим и за ревију домаћег стрипа „Курири“.

„Карактеристично за стрип јесте да је након коначног раскола модерне а онда и савремене уметности са фигурацијом, управо он (п)остао уточиште за сликаре и друге визуелне уметнике који су желели и умели да цртају људе, животинје и предмете онаквима какви јесу. Белић ће се ипак развијати изван тога, остваривши импозантну каријеру у свету апстрактне уметности, али је умногоме у својим стриповима показао да је достојан наследник великана прошлости са стилом и поетиком која евоцира мајсторе попут Харолда Фостера или Андрије Мауровића“, пише Павле Зелић.

Редакцијска комисија у саставу: Слободан Ивков, председник; др Александар Узелац; Мики Пјешчић, доделили су Салонова признања најбољим домаћим издавачима за период 2019-2022, и то:

ПРИЗНАЊЕ ЗА НАЈБОЉЕГ ИЗДАВАЧА ДОМАЋЕГ СТРИПА 2019-2022: добитник: ФОРМА Б, Београд

ПРИЗНАЊЕ ЗА НАЈБОЉЕГ ИЗДАВАЧА ИНОСТРАНИХ СТРИП ИЗДАЊА У СРБИЈИ 2019-2022:  добитник: ЧАРОБНА КЊИГА, Београд

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЈУБИЛЕЈА СРПСКОГ СТРИПА 2022:

125 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА АЛЕКСИЈА РАНХНЕРА

90 ГОДИНА ОД ПОКРЕТАЊА ЧАСОПИСА „ВЕСЕЛИ ЧЕТВРТАК“

85 ГОДИНА ОД ПОКРЕТАЊА ЧАСОПИСА „ТАРЦАН“

70 ГОДИНА ОД ОБНАВЉАЊА ЧАСОПИСА „ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК“

65 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА „ДЕЧЈИХ НОВИНА“

45 ГОДИНА ОД ПРВЕ СТРИП ИЗЛОЖБЕ У СРБИЈИ (СКЦ БЕОГРАД)

25 ГОДИНА ОД МЕМОАРСКЕ КЊИГЕ „КАД СЕ ВОЛГА УЛИВАЛА У САВУ“ И

20 ГОДИНА ОД СМРТИ СРПСКОГ СТРИПАРА ЂОРЂА ЛОБАЧЕВА

15 ГОДИНА ОД ПОКРЕТАЊА СЕРИЈЕ АЛБУМА „ВЕКОВНИЦИ“

ПРОГРАМ САЛОНА:

ПЕТАК, 30. СЕПТЕМБАР

10.00 - 21.00 Клуб / БЕРЗА СТРИПА

8.00 - 20.00 / ИЗЛОЖБЕ САЛОНА:

Срећна галерија / ИСТОК СИТАР, „ЉУБАВНЕ ПРИЧЕ ИСТОКА СИТАРА“, ретроспективна изложба. Аутор поставке: Мики Пјешчић

Галерија / АНДРИЈА МАУРОВИЋ, „МАУРОВИЋ, СТАРИ МАЧАК, ЈОШ ЈЕДНОМ (ИЛИ - ПРВИ ПУТ) У БЕОГРАДУ?“, велика документарна ретроспектива. Аутор изложбе: Вељко Крулчић, Загреб, Хрватска

Галерија Циркус / „ОВДЕ, НА ОВОМ МЕСТУ…#2“, документарна поставка о неким од најзначајнијих гостију Салона стрипа. Ауторка поставке: Јасмина Пуцаревић

Нови простор / СЛОБОДАН ИВКОВ, ДОБИТНИК ПРИЗНАЊА ЗА ДОПРИНОС СРПСКОМ СТРИПУ ЗА 2022, ауторска документарна изложба

Мала сала / ЛАУРЕАТИ САЛОНА - ДОБИТНИЦИ САЛОНОВОГ ПРИЗНАЊА ЗА ДОПРИНОС СРПСКОМ СТРИПУ, документарна изложба. Аутор поставке: Мики Пјешчић

Галерија СКЦ Нови Београд / ГРАНД ПРИX САЛОНА, изложба победничких радова са досадашњих међународних конкурса Салона стрипа. Аутор поставке: Мики Пјешчић

13.00 велика сала / ПРЕСС КОНФЕРЕНЦИЈА САЛОНА СТРИПА 2022. И ОТВАРАЊЕ ФЕСТИВАЛА

16.00 велика сала / ПРОМОЦИЈА ИЗДАВАЧА

17.00 велика сала / ПРОМОЦИЈА ИЗДАВАЧА

18.00 велика сала / МИЛИЈА БЕЛИЋ: ПАРАЛЕЛНИ СВЕТОВИ (Дечје Новине - Доситеј, Горњи Милановац, 2022) / ЕЦЦЕ ХОМО (Чигоја штампа / Друштво за културну сарадњу Србија-Француска, Београд 2019), промоција стваралаштва лауреата награде СРЕЋКО ЈОВАНОВИЋ за 2022. годину 

19.00 велика сала / ВЕЉКО КРУЛЧИЋ: „МАУРОВИЋ, СТАРИ МАЧАК, ЈОШ ЈЕДНОМ (ИЛИ - ПРВИ ПУТ) У БЕОГРАДУ?“, промоција ретроспективне документарне поставке Андрије Мауровића и најновијих публикација о уметнику

20.00 велика сала / МОНОГРАФИЈА „ГРИЧКЕ ВЈЕШТИЦЕ“ АНДРИЈЕ МАУРОВИЋА, промоција (издавач: Више од стрипа, Сарајево, БиХ). Учесници промоције: Вељко Крулчић, Мидхат Ајановић, стручни сарадници на монографији; Зоран Ђукановић, аутор најдужег и најквалитетнијег есеја о „Гричкој вјештици“; Алија Балта, издавач и уредник издања

СУБОТА, 1. ОКТОБАР

10.00 – 21.00 Клуб / Берза стрипа

16.00 Клуб / АНА ГРИГОРЈЕВ: ART IN ПРОГРЕСС, ливе сессион, начин настанка илустрације електронским алатима / јавно, показно извођење рада

16.00 Велика сала / Промоција издавача

17.00 Велика сала / ТРИБИНА БОСОНЕ - РЕГИОНАЛНИ ЧАСОПИС ЗА КУЛТУРУ СТРИПА (издавач: Више од стрипа, Сарајево, БиХ) Учесници трибине: Алија Балта, идејни творац, главни уредник и продуцент; Мидхат Ајановић; Зоран Ђукановић, члан савета листа; Вељко Крулчић, стални сарадник

18:00 Велика сала / „САВРЕМЕНИ АЛАТИ ЗА СТРИП И ДИГИТАЛНУ ПРОДУКЦИЈУ“, предавање

19.00 Велика сала / ИСТОК СИТАР, представљање госта Салона

20.00 Клуб / ИСТОК СИТАР, потписивање албума

20.00 Велика сала / ДРАГАН ТОМОВИЋ, ГОРАН МИЛУТИНОВИЋ: „СЈАЈ И СЕНКА НЕМАЊИЋА“, промоција стрип серијала („Сјај и сенка“ д.о.о Београд, 2021)

НЕДЕЉА, 2. ОКТОБАР

10.00 – 21.00 Клуб / Берза стрипа

16.00 велика сала / СЛОБОДАН ИВКОВ: ЈУБИЛЕЈИ СРПСКОГ СТРИПА У 2022. ГОДИНИ, предавање

17.00 велика сала / ПРИЗНАЊЕ САЛОНА ЗА НАЈБОЉЕГ ИЗДАВАЧА ИНОСТРАНИХ СТРИП ИЗДАЊА У СРБИЈИ 2019-2022: ЧАРОБНА КЊИГА, БЕОГРАД, промоција издавача

18.00 велика сала / Данијеле Меучи, представљање госта Салона

19.00 Клуб / Данијеле Меучи, потписивање албума

19.00 велика сала / Признање салона за најбољег издавача домаћег стрипа 2019-2022: ФОРМА Б, Београд, промоција издавача

(Међународни салон стрипа задржава право измене и допуне програма)