• 3.jpg
  • 2.jpg
  • 5.jpg
  • 1.jpg
  • 4.jpg

sreda, 29. mart u 19.00 mala sala
predstavljanje zbirke poezije
učestvuju: Danijela Mikić, Aleksandar Jerkov i autor; moderator: Vesna Kapor
„Boško Suvajdžić svakako ide u red reprezentativnih naših liričara koji hodočašće dišu i pišu kao življenje samo, kao ritual nad ritualima, kao znamenje. On ne prepevava stare predrasude, niti se uklanja sumnjama u postojanje samo. Oni kamenovi Dejana Medakovića ovde su naseljeni novom pažnjom, otkrićem, čitanjem ispočetka. Njegove pesme nalik su na sažetke onih žitija koja su usmenom našom nebrigom zaista ostala skrajnuta, rubna, ali se stoga održivo bore za svoje samoglasnike bola. Suvajdžićeva pesma se, odaja za sebe, ponaša slobodno i uspravno, opčinjena metafizikom bola, kao poljski ili rumunski esej danas, u najboljim njegovim trenucima. Naime, u vremenu kada je čak i kompilacija dvadesetog veka, koji po nekima još traje, pokušala sve da odgonetne i, brzo zamorena, kao naša avangarda, brzo i da zaboravi mnogo šta, Suvajdžićev stih obnavlja ne samo čitačku, nego i filozofsku zainteresovanost za slobodu samu, za trajanje na tom užarenom i užagrenom rtu kopna na Balkanu. Suvajdžić je slučaj. I to stoga što nije horista, niti ga je moguće svrstavati u razrede i škole naše sve siromašnije prozodije.“
D. Ređep

Pin It