logo skc

  

  

 

PETAK, 3. JUN U 19.00

Tatjana Jelić i Predrag Cerović: Finale touch

Finale touch kao zamisao nastao je početkom dvehiljaditih, izlagan 2009. u Galeriji SKC-a i 2011.

ČETVRTAK, 30. JUN U 19.00 VELIKA SALA

VLADIMIR B. PERIĆ: ETIDE

Predstavljanje knjige; učestvuju: Đorđe Đurđević i autor

ČETVRTAK, 9. JUN U 19.00 BAŠTA SKC-a

SVETKOVINA IGRE HEKATI

Interdisciplinarni ritualni teatar

ČETVRTAK, 16. JUN U 19.00

Izložba radova studenata odseka Primenjeno vajarstvo FPU u Beogradu / 1. i 2. deo

Studenti modula Primenjeno vajarstvo tokom studija izučavaju obimnu i specifičnu likovnu materiju u tri oblasti: skulptura u prostoru i arhitekturi

ČETVRTAK, 16. jun u 19.00 Studenti modula Primenjeno vajarstvo tokom studija

MIRKO DEMIĆ: RUŽA POD LEDOM

ruza_68.jpg

SREDA, 25. MAJ U 19.00 VELIKA SALA

razgovor povodom knjige

učestvuju: Aleksandra Drakulić, Jelisaveta Bosanac i autor

„Roman od priča” „Ruža pod ledom“ Mirka Demića svojom temom, sadržajem i specifičnim žanrovskim definisanjem od strane samog autora povezan je s autorovim petoknjižjem koje je posvećeno životu njegovih sunarodnika iz Hrvatske. Pošto i dela iz petoknjižja nisu nastala hronološkim redom, te je uvodni deo petoknjižja „Ćutanja iz Gore” najkasnije nastao, ovaj roman, po trenutku nastanka postskriptum petoknjižja, po tematici koju obuhvata, počevši od legende o dolasku pripovedačevih predaka na prostore Banije, koja dolazi do nas iz „mraka vijekova” mogao bi se istovremeno smatrati i prologom petoknjižja. Ovo poigravanje redosledom u stvaralaštvu Mirka Demića nije nimalo slučajno ni retko i upućuje na cikličnost ljudskih sudbina i procesa stvaranja i na nerazmrsivu isprepletenost i nerazaznatljivost početka i kraja. Čini se da se tek na kraju razaznaju prave dimenzije i značaj početka. „Roman od priča” najneutralnije je žanrovsko određenje ako imamo u vidu da su mu prethodila sledeća određenja romana iz petoknjižja: concerto grosso, srpsko-hrvatski roman, (etno)roman(ijada), komedija burleskne besmislenosti i fantazmagorija. Konvencionalnije žanrovsko određenje ovoga romana sugeriše i jednostavniju i ujednačeniju kompoziciju dela i u prvi plan stavlja priču ne samo kao kompozicionu okosnicu romana, nego i kao njegovog glavnog junaka. Ovaj roman sa romanima iz petoknjižja povezuje i njegovo morfološko bogatstvo koje čine mit, legenda, predanje, balada, proročanstvo, molitva, kletva, slovo, rečnik, komentar, pitalica, tužbalica, aforizam, izreka, etnološki zapis, nauk...

Pin It
© 2021 SKC Beograd

Please publish modules in offcanvas position.

Studentski kulturni centar - Kralja Milana 48, Beograd

Don't have an account yet? Register Now!

Sign in to your account