logo skc

  

 

DO 10. JANUARA

JUGOSLAV VLAHOVIĆ: LAKI - 44 stripa u 4 slike o Srećnom čoveku

„Srećan čovek - Lucky man“ bila je tema međunarodnog konkursa karikature Muzeja moderne umetnosti u Surgutu u Sibiru, Rusija, 2011. godine, na kojem je Jugoslav Vlahović dobio 1. nagradu i bio gost festivala.

PETAK 18 – 28. FEBRUAR

FORMA B

PETAK 18 – 28. FEBRUAR

PETAK 18 – 28. FEBRUAR CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA izložba radova

PETAK, 25. FEBRUAR U 18.00 VELIKA SALA

TELO U FOKUSU

U okviru projekta „Telo u fokusu“, biće predstavljeni radovi studenata III godine osnovnih studija, kao i I i II godine master studija Instituta za umetničku igru koji su nastali na predmetima: instalacije i performans, media lab - konceptualna umetnost i koncepcija umetničkog dela, koje vodi prof. dr Snežana Arnautović Stjepanović.

PETAK, 25. FEBRUAR U 18.00 VELIKA SALA predstavljanje radova studenata

PONEDELjAK, 21. FEBRUAR U 19.00 VELIKA SALA

Miloš Topalović, klavir

Trenutno je student četvrte godine osnovnih studija Univerziteta „Anton Brukner“ u Lincu (Austrija) u klasi prof. Olega Marševa. Nastupao je na brojnim takmičenjima na kojima je ostvario više od 20 nagrada.

PONEDELjAK, 21. FEBRUAR U 19.00 VELIKA SALA program: Betoven Sonata op

CIKLUS: VIDEO PREGLEDI KUSTOSKIH PRAKSI 02

filforum_18-02-2019.jpg

UTORAK, 19. FEBRUAR U 20.00 MALA SALA

TEMA: BIJENALA I BIJENALIZACIJA UMETNOSTI
predavanje i razgovor sa vizuelnim primerima
Po teoretičarima kustoskih praksi poput Čarlsa Grina i Entonija Gradnera „bijenala igraju centralnu, ali komplikovanu ulogu“ u kustoskim studijama, pošto su ona „počela da budu primer značaja kulturalnog prevođenja u savremenoj umetnosti“. Pored toga, autori poput Brusa Fergusona, Rese Grinberg i Sandi Nairn tvrde i da „lokacija međunarodne izložbe konstruiše mapu sveta iz perspektive grada i zemlje koji ga finansiraju“. To znači da su velike međunarodne izložbe, a posebno one koje se ponavljaju u nekom razmaku, poput bijenala, strateško geopolitičko oruđe onih društava i kultura koje imaju tendenciju da se repozicioniraju u globalnom okviru. To je verovatno razlog za tu eksploziju bijenala nakon 1989, kada je krajem hladnog rata nastupio novi talas globalizacije. Globalizam sveta umetnosti i ubrzanje sveta umetnosti imalo je kao svoj najveći vrhunac u poslednje vreme period od 2005. do 2009, kada je osnovano preko 40 novih bijenala, mada neka od njih više ne postoje. Bijenala su osnivali i dalje osnivaju gradovi sa jakom ili državnom ili tržišnom i korporativnom podrškom,  javni i privatni muzeji, kao i individualni filantropi, udruženja umetnika i nevladine organizacije. U velikom broju slučajeva, u težnji za internacionalizacijom, ona nude mogućnosti saradnje kustosima koji su prisutni na međunarodnoj sceni. Na koje načine se to reflektuje na njihove prakse? Koliko to donosi nove prilike za autorske projekte, a koliko pojačava kompetitivnost i prekarni karakter njihovog rada koji sada biva opterećen i različitim geopolitičkim aspiracijama osnivača, koje u procesu pregovora za uslove rada mogu da se ispostave i kao mnogo presudnije od pozicioniranja u okviru polja umetnosti?

 BIJENALE I BIJENALIZACIJA UMETNOSTI  BIJENALE I BIJENALIZACIJA UMETNOSTI  BIJENALE I BIJENALIZACIJA UMETNOSTI

Pin It
© 2021 SKC Beograd

Please publish modules in offcanvas position.

Studentski kulturni centar - Kralja Milana 48, Beograd

Don't have an account yet? Register Now!

Sign in to your account