PONEDELJAK, 30. MART U 19.00 NOVI PROSTOR

predavanje; predavač: Marina Vicanović, psiholog, psihoterapeut, radi sa odraslima i adolescentima, osobama sa traumama
Prema teoriji transakcione analize, bliskost (intimnost) podrazumeva autentično izražavanje emocija koje osećamo u datom trenutku, bez prikrivanja, ulepšavanja, umanjivanja ili pojačavanja, pretvaranja u nešto drugo i sl. Nasuprot bliskosti stoje tzv. ’psihološke igre’ - komunikacija koja je neautentična, neiskrena ili manipulativna - makar to ponekad bilo i iz najboljih namera. Ishod igara uvek je unapred predvidljiv jer se igre odigravaju po istom šablonu i na kraju se svi učesnici osećaju loše. Kad ovako postavimo stvari, možemo primetiti da se može biti blizak i sa potpuno nepoznatim ljudima, kao što se i igre mogu igrati (i najčešće je to i slučaj) upravo sa onima koje smatramo bliskim. Kapacitet za ostvarivanje bliskosti razvija se prema obrascima formiranja odnosa sa majkom (odnosno osobom koja se primarno brine o detetu) u najranijem periodu po rođenju deteta. Teorija afektivne vezanosti objašnjava kako od majčinog odnosa prema nama učimo da li je svet dovoljno siguran da možemo da se osećamo slobodno i da se autentično izražavamo.
Šta bliskost podrazumeva i kako se manifestuje; kako se učimo bliskosti i udaljavanju; šta nam je potrebno za bliskost; šta njome dobijamo i šta dajemo; ima li bliskost/udaljavanje veze sa suicidalnošću; možemo li „ozdravljati“društvo bliskošću?