ČETVRTAK, 2. FEBRUAR U 19.00

MALA SALA

predavač: Daliborka Kiković
U svetu savremenih komunikacija često čujemo ovaj izraz. Svakodnevni rečnik sve više obiluje tehničkim izrazima kao što su „puk'o mi je film“, „pao mi je sistem“,  „zabagovao sam“, „nemoj da me spamuješ“ i slično.  Iako su ove nove reči zaista duhovite i simpatične, one služe za opis određenih „tehničkih“ stanja u čoveku i teško da mogu da prenesu nešto ozbiljnije i dublje. Istovremeno, svakog dana svedoci smo sve veće mentalne skučenosti koja za posledicu ima nesposobnost da jasno izrazimo svoja osećanja, razmišljanja, ideje ili stavove. Na to se nadovezuje površnost i brkanje istinske ljudske komunikacije sa razmenom svega nekoliko  reči.
Da bismo mogli da se razumemo sa drugima, pre svega treba da upoznamo i shvatimo sami sebe, a potom da povežemo svoja mišljenja, osećanja i postupke u jedinstvenu celinu. Na primer, da li znamo pronaći pravu reč, upotrebiti je u pravo vreme i dobronamerno kako bi ona bila korisna drugome? U suprotnom, umesto da budemo „on-line“ imamo velike šanse da ostanemo „off-line“ u sopstvenom životu.