SREDA, 24. NOVEMBAR U 19.00 VELIKA SALA
učestvuju: Gordana Milosavljević Stojanović, Sanja Domazet i Vesna Kapor
Novi roman spisateljice, profesorke i novinarke Sanje Domazet „Ozareni“ jeste priča o strasti, novcu, intrigama i zločinu, kojoj ljubav uvek prethodi i stoji iznad svega. Ovo delo je omaž savremenom svetu, toj pijaci duša, inspirisan svevremenom temom sukoba unutar staleža i polova, lepotom „oko koje je uvek ili mrak ljudske sudbine ili sjaj ljudske krvi“. „Ozareni“ otvaraju pred čitaocima tajna vrata zemaljskih, i onih drugih svetova kroz nesvakidašnji zaplet i neočekivan rasplet. Objavljene su još tri proze Sanje Domazet koje, svojom žanrovskom različitošću, originalnošću tema i stilskim obrtima, potvrđuju sveobuhvatnost i interdisciplinarnost njenog književnog opusa. U putopisnoj prozi „Gradovi“, metropole postaju književni junaci oko kojih se plete zanimljiva istorijska i umetnička građa. Pisac, novinar i profesor, Sanja Domazet, gotovo filmski slika svoje likove, bilo da su oni gradovi ili njihovi stanovnici. Zbirka priča „Ljubav nije dovoljna“ dokazuje da se ljubavi nikada ne završavaju, da za ljubav nema pomoći osim voleti više, kao i da strastvenost uvek čini čoveka moćnim. Od Moskve i Beograda, do japanskih šuma smrti i zabačenih kineskih provincija, od velikih, sjajnih prestonica, do koncentracionih logora, u ovoj knjizi ne prestaje da kuca srce ljubavi. U knjizi „Male boginje“ Sanja Domazet otkriva se kao pisac modernih bajki čije su glavne junakinje zavodljive, strasne, lirske, krilate, nežne boginje koje vole decu i sve čine da njihove poraze pretvore u trijumfe, a strahove u smeh, jer bojati se znači propustiti sreću.
Prozu Sanje Domazet karakteriše posebnost da „milokrvnim“ jezikom nagoveštava i najzloslutnije ishode gradeći tako literarni kontrapunkt. Kada se čitalac utopi u mekotu reči, zaspe ga jeza stvarnosti. To je slovensko nasleđe pisca poniklog u prozi Čehova, Nabokova, Dostojevskog, koji jarko slika strahotne ponore duše. U pričama Sanje Domazet jezik je oplemenjen slojevitošću morfologije i sintakse, ali i istančanim osećajem za muziku koja treperi u ritmu rečenice oblikovane na temeljima najbolje srpske književnosti.
