СРЕДА, 27. МАЈ 2015. у 19.00

МАЛА САЛА

Смисао писања у (н)овом веку
Повод: Скривени посао, књига есеја Мирослава Максимовића
учесници: Злата Коцић, Милосав Тешић, Светлана Шеатовић Димитријевић, Живорад Недељоковић  и Мирослав Максимовић
уредник и модератор циклуса: Весна Капор
„Бити песник, данас? Има ли то смисла? Може ли се? Данас, када изгледа да је Златно теле једини циљ живота, а трчање за њим једини начин живота. Данас, када и то злато није више мит него само манипулација. Ако је мит нудио могућност да се проналажењем Златног руна нађе и смисао, манипулација Златним телетом нуди само варку, варљиви сјај нечега што се сваког часа, на берзама, може претворити у блато – да би се опет могло трчати за златом које варљиво сија у светлој тржишној будућности.
Без слободе нема поезије. Слобода је биће поезије, чист и несврховит облик испољавања људског духа, и по томе се она разликује од, рецимо, политичких слобода, или тржишних слобода. Шта је слобода на тржишту? Могућност да се прави профит. (Зато је она само идеолошка застава неолиберализма, а стварност је да су на тржишту најслободнији економски јаки; на страну то што они нису постали јаки равноправном борбом на тржишту него на друге начине – „не питај ме за први милион“ – па су тек кад су постали економски джинови наметнули мантру „слободног тржишта“ осталима, да би олакшали ширење простора профита – о томе, прочитати књигу кембриџског професора, економисте Ха-Џун Чанга, Лоши Самарићани: Мит о слободној трговини и тајна историја капитализма.) А профит има особину да стално изнова мора да се прави, шири и увећава. Тако се слобода претвара у нужност која, развојем технологије и глобализацијом, у свој резон усисава разнолике ресурсе човечанства. И мења систем вредности настао током изградње цивилизације. Затим се нужност, неприметно, алхемијом маркетинга, претвара у потребе и тако битно утиче на све сфере живота и друштва и појединаца: затвара се круг у коме се, неприметно, негде затурила слобода.“ М. Максимовић