ČETVRTAK, 15. OKTOBAR 2015. u 16.00

MALA SALA

Prvi susret sa psihoterapijom može biti izuzetno neobično iskustvo. Nije svaki psiholog psihoterapeut, a ni svaki psihoterapeut psiholog. Oni psiholozi, psihijatri, socijalni radnici, defektolozi, filozofi koji nakon formalnih studija, nastave sa usavršavanjem u okviru nekog psihoterapijskog modaliteta, odnosno škole, postaju nakon 4 do 10 godina (zavisno od škole, a i od samog psihologa) licencirani psihoterapeuti.
Psihoterapija predstavlja vid stručne psihološke pomoći pri čemu psihoterapeut pomaže osobi da dođe do željene promene. U psihoterapijskom procesu između psihoterapeuta i klijenta razvija se terapijski odnos koji podrazumeva odnos poverenja, u kome psihoterapeut poštuje pravo poverljivosti klijenta, bezuslovno prihvata klijenta i nastoji da ga razume i pruži mu psihološku pomoć u skladu sa stručnim, etičkim, i moralnim standardima.
Psihoterapija ima različite ciljeve: pružanje podrške u prevazilaženju trenutnih životnih problema;  ponovno uspostavljanje narušene psihološke ravnoteže; eliminisanje simptoma i psihičke patnje; učenje novih, adaptivnijih oblika ponašanja; psihoterapija pomaže i u slučajevima kada shvatamo da već neko vreme nismo zadovoljni svojim životom i/ili odnosima sa drugima, a nismo sasvim sigurni šta nam se dešava.
Tim projekta „Pričajmo o tome" u saradnji SKC-om tokom narednih meseci predstavljaće različite psihoterapijske pravce. U svetu je zvanično registrovano preko 500 psihoterapijskih pravaca, dok su kod nas najpre zastupljeni REBT&KBT, transakciona analiza, konstruktivizam, psihodrama, geštalt, psihoanaliza, shema terapija, integrativna dečja psihoterapija, porodična psihoterapija, dijalektička-bihejvior terapija, art terapija, terapija muzikom. Mi ćemo dovoditi goste, predstavnike psihoterapijskih škola, koji će vam govoriti o teorijskim postavkama psihoterapije,  njenoj efikasnosti, uslovima za pohađanje psihoterapije, a izvešće uživo i prikaz jedne seanse.